Edi Rama traži od Grčke povraćaj albanske imovine koja im je oduzeta zbog saradnje sa nacistima

Albanski premijer Edi Rama tražio od Atine da vrati imovinu Albancima, takozvanim Čamima, koji su zbog saradnje sa nacistima proterani nakon Drugog svetskog rata iz Epira, priobalja preko puta Krfa.

Edi Rama širi tenzije (Foto: Screenshot)

On je dodao da Albanija dodatno od Grčke zahteva da podigne spomenik Čamima u Epiru, veliki poput džamije koju grčka vlada gradi u Atini za muslimane.

– Albanska strana insistira na razgovorima o Čamima. To je albansko pitanje. Govorimo o građanima koji su nekad imali imovinu u Grčkoj i koji nose gorke uspomene. Tražimo da im se u Epiru podigne spomenik i to je potpuno opravdan zahtev – rekao je Rama.

Nakon te njegove izjave, grčki ministar spoljnih poslova Nikos Kocijas poručio mu je da za njegovu zemlju pitanje Čama ne postoji i da o tome nema šta da se razgovara.

– Svi bi voleli da izguraju neki svoj nacionalni interes, ali Grčka nikad neće prihvatiti da uopšte postoji pitanje Čama koje treba rešavati – naglasio je Kocijas.

Šiptari sad hoće da uzmu i deo Grčke, i to Epir, priobalni deo prekoputa Krfa. Albanski premijer Edi Rama traži od Atine da vrati imovinu i grčko državljanstvo albanskim muslimanima, takozvanim Čamima, koji su proterani nakon Drugog svetskog rata iz Epira zbog saradnje sa nacistima.

Traže i spomenik

Rama je, govoreći za Albansku TV, naveo da Grčka mora da prizna Čame.

– Pitanje Čama je otvoreno. Nadamo se da ćemo uspešno okončati razgovore o tome i ući u novu eru strateške saradnje sa našim komšijama, eru u kojoj se davni problemi neće ponavljati, u kojoj će senke prošlosti ostati u prošlosti – naveo je albanski premijer.

Analitičari, međutim, smatraju da je novi zahtev vlasti u Tirani samo uvod u otimanje grčke teritorije.

– Nije tajna da Albanci nisu odustali od pravljenja „velike Albanije“. Nakon Kosova i defakto preuzimanja vlasti u Makedoniji, oni su već na pola puta do cilja. Fali im samo severozapadni deo Grčke i deo Crne Gore. Sada su se ustremili na Grčku i, ako dobiju međunarodnu podršku, naseliće Čame u Epiru. Onda ćemo imati ogroman problem na Balkanu – ocenjuju grčki stručnjaci.

Čami su, inače, Albanci muslimanske veroispovesti koji su 1944. i 1945. proterani iz Grčke zbog kolaboracije sa nacističkim okupatorom. Nije tačno utvrđeno o kom broju proteranih je reč, pa grčki izvori navode da se radi od 14.000 do 25.000 ljudi, dok Albanci tvrde da je u pitanju 35.000.

Tirana traži da Grci Čamima vrate imovinu, da im daju grčko državljanstvo uz dozvolu da zadrže i ono koje sada imaju, ali i da ih priznaju kao nacionalnu manjinu. To pitanje Albanci su pokrenuli još početkom 90-ih, međutim zbog izostanka podrške međunarodne zajednice dosad se ništa nije dogodilo.

Kažnjeni prema zakonu

Grčka, s druge strane, ne priznaje uopšte pitanje Čama. Atina nema nameru da dozvoli Šiptarima da se vrate u Grčku jer su sarađivali sa nemačko-italijanskim okupatorskim snagama tokom Drugog svetskog rata. Zbog toga su proglašeni ratnim zločincima i kažnjeni prema grčkim zakonima.

Godine 1992. tadašnji grčki premijer Konstantin Micotakis predložio je rešenje. Ponudio je vraćanje imovine samo onim Čamima za koje se ustanovi da nisu počinili zločine protiv Grka, već da su pobegli iz zemlje iz čistog straha. Uslov za to je da albanska vlada isplati kompenzaciju Grcima koji su prognani iz Albanije tokom komunističkog režima. Taj Micotakisov predlog nikad nije prihvaćen.

Izvor: Informer

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite