Najnovije

OVOGA SE ALBANCI PLAŠE: Ukoliko Brisel Srbiji oduzima Kosovo, Njujork bi mogao da ga vrati!

Diplomatska borba oko Kosova i Metohije odvijaće se na dva koloseka — u UN i u EU. Rusija neće dozvoliti da Kosovo postane članica UN, a u EU je manevarski prostor Srbije dosta sužen.

Samoproklamovana republika (Foto: Pixabay)

Na sednici SB UN posvećenoj Kosovu ambasador Rusije Vasilij Nebenzja rekao je da 10 godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti „sponzori tog projekta“ treba da razmisle o posledicama te mere, ocenivši da „danas nema jasne perspektive“ Kosova, da su kosovski zahtevi za članstvo u nekoliko međunarodnih institucija odbijeni. Podsetio je i da Priština ne poštuje dogovor o stvaranju Zajednice srpskih opština, ističući da su zvaničnici EU „tolerantni na tu stagnaciju“, da još nema jasnih naznaka kada će Specijalni sud za zločine OVK početi da radi, a da istovremeno Beograd pokazuje spremnost za nastavak dijaloga i kompromis.

S druge strane, američka ambasadorka pri UN Niki Hejli ocenila je da je situacija na Kosovu u poslednjih deset godina poboljšana, da „multietnička demokratija na Kosovu“ jača, ali da uvek ima mesta za napredak, dodajući da SAD žele „pravi mir“. Ona je rekla da Beograd i Priština treba „što pre“ da postignu sporazum o normalizaciji odnosa, dodajući da je to „dobitak za obe strane“.

Eh, da nije bilo izmeštanja iz UN

Sjedinjene Države i Ruska Federacija nisu saglasne prema pitanju Kosova i Metohije još od momenta nelegalne jednostrano proglašene nezavisnosti južne srpske pokrajine i prema mišljenju Predraga Rajića iz Centra za društvenu stabilnost taj diplomatski okršaj u UN posledica je te činjenice i neke vrste diplomatsko političke inercije i istrajnosti.

„Dakle, SAD su nažalost priznale Kosovo, Rusija to nije učinila i izrazito je protiv primanja Kosova i Metohije u punopravno članstvo UN, te sa te strane treba posmatrati ovo kao još jedno polje okršaja dve sile. One u ovom momentu imaju prilično narušene odnose i nalaze se u političko-ekonomskom konfliktu, pre svega zbog ukrajinske krize, ali i zbog različitih interesa izraženih u Siriji“, napominje Rajić za Sputnjik.

Srbija je kao država napravila kardinalnu grešku kada je pitanje Kosova izmešteno iz Ujedinjenih nacija i prepušteno Evropskoj uniji da se rešava u trouglu Beograd-Priština-Brisel, podseća Rajić, i na taj način je Srbiji tada izbijen veliki adut iz ruku, jer su Rusija i Kina izgubile moć da iznesu svoj stav i budu od pomoći Srbiji.

S druge strane, analitičar Dragomir Anđelković smatra da je Rusija u situaciji da i dalje može da pomogne Srbiji, zastupajući njene interese u SB, odnosno sprečavajući ulazak Kosova u Ujedinjene nacije, a sa druge strane, manje može da pomogne Srbiji nego što je ranije zbog izmeštanja pitanja Kosova iz UN u EU.

No, svakako, naglašava Anđelković za Sputnjik, ne može se ukinuti Rezolucija 1244 dokle god Rusija na to ne pristane, odnosno Kosovo ne može ući u Ujedinjene nacije.

Nije problem sporazum, već sadržaj

Što se tiče pravno-obavezujućeg sporazuma, on prema mišljenju tog analitičara sam po sebi nije problem, već problem može da bude sadržaj tog sporazuma koji bi po Srbiju mogao da bude nepovoljan.

„Ako je to sporazum koji se odnosi na činjenicu da postoji Rezolucija 1244 i polazi od te Rezolucije onda kroz tu prizmu možemo na tehničkom nivou da rešavamo odnose između Beograda i Prištine. Ali ako je to sporazum kojim se na neki način suspenduje ta rezolucija i nameće nova politička realnost, to je apsolutno neprihvatljivo“, jasan je Anđelković.

Uveren sam, posebno naglašava on, da u Beogradu niko tako nešto ne bi prihvatio.

„Eventualno bismo mogli da pričamo o nekakvom kompromisnom rešenju koje podrazumeva nove granice na Balkanu, pretpostavljam ne samo Kosovo, već i pitanje Republike Srpske je važno otvoriti, pa posle toga možemo na referendumu da odlučujemo da li da prihvatimo takav aranžman ili ne“, podvlači Anđelković.

Srbija, ponavlja taj analitičar, sigurno neće prihvatiti da se odrekne Kosova i Metohije bez nekakvog šireg kompromisnog rešenja koje podrazumeva podelu, između ostalog.

„Ponekad se nameće ta teza da su Rusi veći Srbi od Srba. Naprosto, to ne stoji. Rusi su srpski partneri u odbrani srpskih interesa, kao što je i Srbija korektna prema Moskvi, ali nema govora da bi Srbija odustala od odbrane svojih interesa, a Rusija ne bi. Naprosto, tražiće se ili kompromisno rešenje ili će tražiti da se zadrži sadašnje“, ukazuje Anđelković.

„Eventualno bismo mogli da pričamo o nekakvom kompromisnom rešenju koje podrazumeva nove granice na Balkanu, pretpostavljam ne samo Kosovo, već i pitanje Republike Srpske je važno otvoriti, pa posle toga možemo na referendumu da odlučujemo da li da prihvatimo takav aranžman ili ne“, podvlači Anđelković.

Srbija, ponavlja taj analitičar, sigurno neće prihvatiti da se odrekne Kosova i Metohije bez nekakvog šireg kompromisnog rešenja koje podrazumeva podelu, između ostalog.

„Ponekad se nameće ta teza da su Rusi veći Srbi od Srba. Naprosto, to ne stoji. Rusi su srpski partneri u odbrani srpskih interesa, kao što je i Srbija korektna prema Moskvi, ali nema govora da bi Srbija odustala od odbrane svojih interesa, a Rusija ne bi. Naprosto, tražiće se ili kompromisno rešenje ili će tražiti da se zadrži sadašnje“, ukazuje Anđelković.

Izvor: Sputnik

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Leave a Comment

Inline
Inline

Kontaktirajte nas