GLOGOVAC JE UMRO MLAD: Postoje indicije da je rak dobio od posledica NATO uranijuma?

Poslednjih nekoliko dana cela Srbija priča o preranoj smrti našeg velikog glumca Nebojše Glogovca. Istini za volju, zaista je velika tragedija kada neko umre od raka pluća u 48. godini, ali je činjenica da je to već danima glavna vest u svim medijima i tema debata na društvenim mrežama pomalo degutantna. Uz to, što je najgore, ljudi od drveta ne vide šumu i ne shvataju da je u svemu ovome najveća tragedija što karcinomi poslednjih godina u Srbiji masovno odnosi živote mladih ljudi bilo da su oni poznati glumci, sportisti i političari ili pak „obični“ pekari, mesari ili auto-mehaničari.

Piše: Aleksandar Crnomarković

Legendarni glumac (Foto: Screenshot)

Poenta je da nas je jedan zločinački vojni savez sačinjen od „uglednih“ demokratskih zemalja pre nešto manje od dve decenije toliko zasuo najgorim otrovima da nam svakodnevno oboljevaju ljudi iz svih svera društva.

I zbog toga mi je žao Nebojše Glogovca, ali ne samo njega već i onog šaljivdžije Marinka Madžgalja i beskrajno harizmatične Irene Mićijević. I ne samo njih, žao mi je i mog dede i moje majke, teče Mukija koga sam obožavao, i komšije sa sprata ispod mene koji je iza sebe ostavio dve divne ćerkice. Duša me boli i zbog čika Zokija iz kladionice, mog drugara Zeke iz ulice sa kojim sam odrastao, i na desetine roditelja mojih prijatelja kojima svako malo idem na sahrane.

Zapravo, srce mi se slama zbog svih tih običnih i divnih ljudi koje su najstrašniji karcinomi odveli pre vremena. Oni možda nikada nisu imali nijednu zapaženu filmsku rolu, nisu dobili nijednu „palmu“, „lava“ ili „medveda“, ali su igrali glavne uloge u mom i životu drugih meni dragih ljudi.

Međutim, pored svih ovih tragedija, možda mi i najteže padaju sudbine nekih mojih prijatelja i poznanika koji su hvala Bogu živi i zdravi ali svojim delima produbljuju krvavi pir započet te grozne 1999. godine. Pa me tako duša boli i zbog Vlade, Mišela, Nikole i na desetine i stotine prepametnih mladih mozgova koji su svoj život posvetili lobirajući za zločinački NATO pakt u našoj zemlji. Žao mi je jer su to dobri ljudi, čiju mladost i neiskustvo su zlikovci iskoristili da im zatruju mozgove. Krivo mi je što će po svemu sudeći tek kada neki njima dragi ljudi krenu prerano da napuštaju ovaj svet shvatiti za kakvo se zlo zapravo zalažu.

Zato, setite se Nebojše Glogovca. Setite se ove glumčine kada god vas neko bude ubeđivao da je nama nedoklanima mesto među sopstvenim krvnicima i ubicama. Setite se ovog ponosnog Hercegovca i na stotine hiljada drugih vrsnih lekara, advokata, naučnika, tesara, mesara, pekara, mehaničara, vozača koji bi sigurno napravili velike stvari za ovu zemlju da ih posledice NATO bombi nisu prerano oterale u grob. Setite se i Milice i ostalih 78 mališane koje su prokleti projektili sprečile da odrastu u dobre ljudi. Setite se i svih vama dragih ljudi koji možda nikada nisu zakoračili na „daske koje život znače“ ali su igrali glavne uloge u vašim životima i srcima.

Setite ih se kada god vas život stavi na iskušenje da skrenete na pogrešan put. Setite ih se jer su kao i mi svi žrtve jednog od najvećih zločina u modernoj istoriji i jer su u grobove poslati samo zato što su Srbi. Ne možemo ih vratiti ali ih ne smemo zaboraviti.

Njihova smrt ne sme biti uzaludna…

Izvor: Informer

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite