MEGASILE U NOVOM POMORSKOM HLADNOM RATU: Indija i Kina u sporu zbog Sejšela i Maldiva

Ostrvska država Sejšeli, poznata po tropskoj džungli i peskovitim plažama, postaje ključni igrač u težnji Indije da se odupre rastućem kineskom uticaju u Indijskom okeanu.

Indijska mornarica (Foto: Screenshot)

Krajem prošlog meseca, Indija i Sejšeli potpisali su revidirani sporazum koji Indiji omogućava da izgradi vojnu bazu na ostrvu Asampšn koje pripada Sejšelima, a nalazi se na oko 1.650 kilometara istočno od Istočne Afrike.

Taj sporazum, koji je usledio nakon nekoliko godina diplomatskih pregovora, omogućiće Indiji ključnu vojnu poziciju u, kako piše Si-En-En, onome što velikom brzinom postaje kritičan strateški region.

U 2016. godini, u proseku 40 miliona barela sa naftom na dnevnom nivou, što je jednako polovini ukupnog udela nafte u svetu, prošlo je kroz ulazne i izlazne tačke u Indijskom okeanu, uključujući Ormuski i Malajski prolaz i Bab el Mandeb.

Indija, čijih se više od 7.500 kilometara obale nalazi u samom centru Indijskog okeana, zavisi od slobodnog i otvorenog pristupa istim tim trgovačkim linijama.

Kako se navodi, pokušaji Indije da bolje osigura pristup tom regionu odražavaju sličnu strategiju kojom se vodi njen sused i dugogodišnji rival Kina.

Kako Si-En-En navodi, usled optužbi da Kina oduzimanjem zemljišta i infrastrukture drugih država ostvaruje svoj uticaj u regionu, što je Kina negirala, Indija je sve više počela da strahuje da će je Kina opkoliti.

Kineski pomorski doseg značajno je porastao, proširujući se daleko izvan svoje neposredne obale, u područja koja se ranije nisu smatrala u njenom sferom uticaja.

Prošle godine u julu, Kina je uspostavila svoju prvu prekomorsku bazu u Džibutiju, u blizini moreuza Bab el Mandeb, u središtu najprometnijih transportnih linija na svetu i jednoj od tri ključne strateške tačke u Indijskom okeanu.

Taj tesnac koji je u svojoj najužoj tački širok samo 29 kilometara, spaja Sredozemno more putem Sueckog kanala i Crveno more Adenskim zalivom sa Indijskim okeanom.

Nekoliko meseci nakon otvaranja baze u Džibutiju, usledio je kontroverzan potez te zemlje, kada je kupila luku u Šri Lanki, na samo 22,2 kilometra (po nekim procenama) od primarne morske linije u Indijskom okeanu, koja povezuje Malajsko more sa Sueckim kanalom.

Si-En-En podseća i na sporazum iz Hambantote, u kojem je Šri Lanka dala Kini u zakup svoju luku na 99 godina kako bi na taj način vratila jedan deo svog duga Pekingu.

Početkom ovog meseca, navodi se, Kina je napravila neuobičajeni korak negirajući optužbe da „oduzima zemlju“ u još jednoj ključnoj luci u Indijskom okeanu. Ovog puta je reč o Maldivima.

Poput Šri Lanke, Maldivi su dugo u Indiji smatrani kao blizak regionalni saveznik, ali poslednjih godina ta zemlja se pod vođstvom predsednika Abdula Jamina približila Kini, pozivajući na investicije pod ekspanzionističkom ekonomskom inicijativom Pekinga „Jedan pojas — jedan put“.

To je, kako se navodi, zabrinolo neke, između ostalog opozicionog lidera u toj zemlji Mohameda Našida, koji je javno izjavio da Kina „kupuje Maldive“ pod vladom Jamina.

Govoreći prošlog meseca sa novinarima, Našid je tvrdio da skoro 80 odsto spoljnog duga Maldiva jeste ono što duguje Kini, što je povećalo veru u mogućnost da će kao Šri Lanka vremenom biti primorana da preda infrastrukturu Kini kako bi se oslobodila duga.

Izvor: Tanjug

 

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite