TURSKA NAPUŠTA NATO: Da li Erdogan može da izdrži sukob sa SAD?

Turska je bila član NATO-a skoro 70 godina. Čini se, pak, da Turska više ne želi da zadrži svoje članstvo u alijansi. Ovo dokazuje nedavna poseta sekretara SAD Reksa Tilersona Ankari koja je ostala bez zaključka. Da li će NATO pustiti Tursku?

Erdogan (Foto: Screenshot)

Turska nije više članica NATO?

Nakon što je posetio mnoge zemlje Persijskog zaliva, državni sekretar SAD Reks Tilerson je imao četvorosatni razgovor sa predsednikom Turske Erdoganom u Ankari. Suprotno od očekivanja, zajednička konferencija za štampu nije organizovana posle sastanka.

Može se pretpostaviti da su Ankara i Vašington zvanično u suprotnim geopolitičkim kampovima najviše zbog pokušaja atentata u 2016-oj, koji je Vašington skriveno podržao.

Erdogan smatra da je politika podrške SAD Kurdima u Siriji velika uvreda. Ankara ne razlikuje Sirijsku kurdsku miliciju (YPG) i Kurdistansku radničku partiju (PKK) – terorističku organizaciju protiv koje se Turci bore još od 80-ih, optužujući organizaciju da pokušava da podrije integritet Turske. Ovaj sukob je zaslužan za gubitak života skoro 40.000 osoba.

Otomanski šamar

Odnos između NATO-ovih nominalnih saveznika se pogoršao nakon što je Turska počela vojnu ofanzivu u Afrinu na severu Sirije, u pokušaju da zaustavi sirijske Kurde pri osvajanju regiona.

14. februara je Erdogan pripretio Sjedinjenim Državama sa “Otomanskim udarom” (smrtonosnim udarcem turskih vojnika) ukoliko Kurdi sa podrškom SAD odbiju da napuste grad Manbidž.

Turski ministar odbrane Nuretin Kanikli je zahtevao da Vašington isključi YPG iz alijanse naoružanih sila opozicije u Siriji, takozvanih Sirijskih demokratskih sila (SDF) koje SAD podržavaju.

Ostaje ipak nejasno kako se ovo može postići jer je YPG osnova SDF. Takođe nije jasno kako oni mogu napustiti Manbidž sve dok su američki savetnici tamo, te bi takav potez predstavljao direktnu predaju pozicije u Siriji. Pritom, Vašington nema druge kopnene snage na teritoriji Sirije.

U suštini, svi zahtevi Turske upućeni ka Sjedinjenim Državama su nepraktični.

Da li Turska može preživeti sankcije?

Kakav odgovor pripremaju Amerikanci? Trenutno SAD negira sve optužbe i planira osvetničke udarce, uključujući i odgovor na “Otomanski udar u lice”. Ovo je izjavio Pol Fank, komandant amerikih trupa u Siriji i Iraku.

Tilerson je smirenim tonom rekao da razume “zabrinutost Turske”. SAD imaju drugi odgovor – sankcije, naravno. Nakon što je bankar blizak Erdoganu osuđen u Njujorku za navodno asistiranje Iranu da zaobiđe sankcije SAD, oni mogu priču razviti i dalje. Prošle godine su Sjedinjene Države prestale da izdaju neimigrantske vize Turcima, provocirajući ih da uzvrate istom merom.

Vašington može nametnuti sankcije protiv Turskih banaka i odbrambene industrije. Turska ekonomija pati od ogromnog deficita budžeta (5,6% od BDP-a), leta kapitala (341 milion dolara samo u periodu od novembra do decembra 2017.) i dugova. Neto stranih rezervi razmene je 39,2 milijarde dolara, dok 116 milijardi dolara rezervi u bankama nije dovoljno da se prekrije šest meseci uvoza (jedan od ključnih indikatora za karakterisanje stabilnosti ekonomije). Oni nemaju mogućnost da otplate 170 milijardi dolara stranog duga u narednih 12 meseci.

Drugim rečima, strategija SAD protiv Turske će biti slična onoj protiv Irana i Rusije. Iran je morao da odustane od dela svog suvereniteta, ali Rusija nije. Šta će se dogoditi Turskoj?

Erdogan planira da napravi vojnu bazu u Sudanu

U međuvremenu, Erdogan se priprema za protivmere. Uporedo sa novim uticajnim centrom – osom Rusije, Turske i Irana, još jedna grupacija se stvara: Turska-Sudan-Katar. Dok Moskva razmatra da li da prihvati ponudu od sudanskog predsednika Omara al Bašira da napravi vojnu bazu u državi, Erdogan će dobiti pristup Crrvenom moru.

Turska je potpisala sporazum da pretvori ostrvo Suakin – luku na severoistoku Sudana – u “kulturni i turistički centar zemlje, te je dobila punu administrativnu vlast nad ostrvskim gradom. Pritom, vojna prisutnost Turske tamo će osigurati kontrolu nad Crvenim morem i obezbediti pristup države  jednoj od najprometnijih tranzitnih ruta za transport nafte (više od 4,5 miliona buradi dnevno) – od Persijskog zaliva do Sueckog kanala.

Prisustvo Turske u Crvenom moru nije samo loša vest za Egipat, već i za Saudijsku Arabiju – tim i za SAD, jer je Ankara podržala Katar u konfliktu sa kraljevstvom.

Turska zaista možda napusti NATO. Erdogan takođe razmatra kupovinu drugog S-400 raketnog sistema, što neće proći bez pažnje Vašingtona. Ukoliko Vašington uspostavi sankcije za Tursku zbog kupovine sistema, Turska možda zatvori Suecki kanal. Što da ne, čak i verbalna pretnja bi uticala na kvote nafte.

Treba zapamtiti da Turska nije saveznik od poverenja Rusiji. Turska podržava teroriste Džabhat en-Nusra koji su zabranjeni u Rusiji i koji su srušili ruski Su-25 iznad Idlib zone deeskalacije, i ubili njegovog pilota Romana Filipova. Moskva bi trebala da razmišlja kako da sagradi alternativne ose u regionu ukoliko se Sudan i Katar ne protive.

Izvor: Webtribune.rs

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •