Najnovije

KAKO NAS BANKE PLJAČKAJU: Daju kredit, pa onda naplate što su ga obračunavali

Privredni sud u Nišu odbacio argumentaciju iz tužbe građanina koji je osporio naplatu provizije za obradu kredita. U zaključku se kaže da ne znači da je zabranjeno ono što nije izričito dozvoljeno.

Ilustracija (Foto:Pixabay)

ODGOVOR na pitanje da li je zakonski da banke naplaćuju proviziju za obradu kredita prvenstveno zavisi od – suda kome se dužnik obrati. Dok jedan sud kaže da ova provizija nije po propisima i da je klijent u pravu, drugi presuđuje u korist banke, što je pomalo slavodobitno našoj redakciji prosledilo Udruženje banaka Srbije (UBS). Ta

ko, samo dva meseca po pravosnažnosti presude Višeg suda u Beogradu, donete u korist dužnika, zbog čega su u UBS glasno negodovali, Privredni sud u Nišu donosi presudu u korist banke. Isti osnov i – dve suprotne presude.

Dužnik se u niškom slučaju pozivao na Zakon o obligacionim odnosima, koji u članu 1.065 propisuje samo plaćanje ugovorene kamate na ime zajma. Međutim, sudija Vanja Serjević, potpisnik presude, u obrazloženju navodi da je stav tužioca – dužnika „očigledno pogrešan, imajući u vidu da je proistekao iz pogrešnog logičkog zaključivanja da je zabranjeno ono što nije izričito dozvoljeno“.

– Tačno je da odredbom člana 1.065 ovog zakona nije izričito dozvoljeno da ugovor o kreditu može sadržati odredbu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci naknadi troškove obrade. Međutim, ova zakonska odredba je opšteg karaktera i definiše samo osnovne elemente ugovora o kreditu: novčani iznos, ugovorenu kamatu, vreme i način vraćanja, što bankarski troškovi obrade zahteva i praćenja ispunjenja ugovora svakako nisu – navodi se u obrazloženju.

S druge strane, kako se ističe, Zakon o bankama izričito pominje mogućnost jedinstvenog načina obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova.

Dužnik je, tokom sudskog spora, citirao izvode iz već donetih presuda u slučaju drugih građana koji su pred sudovima tražili utvrđivanje ništavosti odredbe o naplati provizija za obradu zajma. Međutim, u ovom slučaju to se smatra spornim.

– Sudske odluke u pravosudnom sistemu Srbije nisu izvor prava, iako sudska praksa, i naročito, pravni stavovi i shvatanja Vrhovnog kasacionog suda, mogu i treba da imaju značaj autoritativnih izvora tumačenja i primene prava – navodi se u obrazloženju presude. – Međutim, takav značaj mogu imati samo na osnovu snage iznetih argumenata koji ne protivureče odredbama prinudnih propisa i javnog poretka, kao ni opšteprihvaćenim standardima u oblasti poslovanja finansijskih institucija.

U konkretnom slučaju, kako se navodi, jasno je da citirane odluke Vrhovnog suda Srbije, Privrednog apelacionog suda i Apelacionog suda u Beogradu nemaju značaj autoritativnog izvora tumačenja i primene prava, jer su međusobno neusklađene i protivurečne, pri čemu se nijedna od navedenih sentenci i obrazloženja ne poziva na uporedno pravo u oblasti bankarskog poslovanja i na preovlađujuću bankarsku praksu.

Izvor: Novosti

 

 

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Leave a Comment

Inline
Inline

Kontaktirajte nas