Najnovije

TRAMP ZAPOČEO NOVI SVETSKI RAT: Ne primećujete ga, jer je ovo ekonomski rat!

Na ovonedeljnoj naslovnoj strani magazina „Ekonomist“ nalazi se bomba-kašikara s likom Donalda Trampa uz naslov „Pretnja svetskoj trgovini“. Šef Svetske trgovinske organizacije Roberto Azevedo upozorava na „sve veći i stvaran rizik“ od izbijanja globalnog trgovinskog rata, a direktorka MMF-a Kristin Lagard poručuje da je to rat u kome će svi izgubiti.

Donald Tramp (Foto: Screenshot)

Ova su upozorenja usledila nakon što je američki predsednik počeo da ispunjava svoju najavu obračuna s ogromnim američkim spoljnotrgovinskim deficitom, i, u četvrtak u 15.30 po vašingtonskom vremenu u direktnom TV prenosu, potpisao odluku o uvođenju carina na uvoz čelika i aluminijuma u SAD od 25, odnosno 10 odsto. Ove mere počeće da se primenjuju kroz dve nedelje.

Da li nas upravo toliko deli od izbijanja svetskog trgovinskog rata, budući da su i Evropska unija i Kina najavile da će uzvratiti udarac? Kakve će biti ekonomske, ali i političke posledice ovog sukoba? Može li ekonomski protekcionizam da stane na put nemilosrdnoj neoliberalnoj globalizaciji? Ili će se pak Trampova odluka pokazati kao mrtvorođenče, zbog otpora establišmenta u samoj Americi?

Trampova odluka o uvođenju carina na čelik i aluminijum, a najavio je da će uslediti još sličnih mera, izazvala je erupciju nezadovoljstva i zabrinutosti u samom Vašingtonu. Ostavku je podneo Geri Kon, Trampov glavni ekonomski savetnik i neformalni predvodnik „globalističkog“ dela predsedničke administracije, u tekstu u „Vašington postu“ Trampa kritikuje republikanski megadonator Čarls Koh, republikanski senator Džef Flejk najavljuje zakon kojim će predsednikova odluka biti anulirana…

Tramp je, u suštini, antiglobalista, i ovo je „nastavak sukoba s političkim establišmentom, uključujući i republikanski, koji traje od početka njegovog mandata“, objašnjava Obrad Kesić, ukazujući da je Tramp sad napokon pokrenuo ono što je i obećavao u kampanji: „Politički establišment, pogotovo u državnoj administraciji, dosta je slabiji nego što je bio kada je Tramp došao na mesto predsednika, čime je oslabljen i otpor samih državnih institucija u odnosu na Trampovu politiku, što njemu daje mnogo veću slobodu za delovanje“.

„Postoji saglasnost da Amerika ovako više ne može, u ekonomskom smislu“, obrazlaže Siniša Ljepojević Trampovu motivaciju. „Tramp je obećao da će oživeti američku industriju, umesto da Amerika živi od tuđeg novca i da svoje tržište snabdeva tuđim proizvodima kao u poslednjim decenijama. Jedan od načina, kako su procenili, da nateraju američke kompanije da svoju proizvodnju vrate u Ameriku, jeste i uvođenje carina i drugih tarifa koje podižu cenu proizvoda, pa je isplativije da se oni prave u Americi“.

Gnevna reakcija američkog establišmenta za Branka Pavlovića je očekivana: „To su teško ideologizovani ljudi, koji reaguju na sve što ugrožava njihovu ideologiju koja jeste zaokružena celina, i ako se ne primenjuje u celosti, onda čitav sistem puca. Tako da je njihova reakcija zapravo sasvim razumljiva, tim pre što Trampova odluka o carinama na čelik i aluminijum ugrožava odnose sa saveznicima. Direktno pogađa Evropsku uniju, Egipat, Maleziju, Južnu Koreju… Što sa sobom povlači i geopolitičke posledice“.

To potvrđuju i reakcije iz EU, koja najavljuje oštar odgovor. Žan Iv le Drijan, francuski šef diplomatije, primera radi, kaže da „Evropa mora da pokaže svoju snagu, mora da uzvrati snažno“. S druge strane, međutim, „Handelsblat“, vodeći nemački poslovni list, ukazuje na nesuglasice između Brisela i Berlina, navodeći da se Brisel zalaže za recipročne mere, a Nemačka za deeskalaciju umesto sukobljavanja.

„To je možda i jedan od ciljeva, da se destabilizuje Evropska unija kao blok, premda je ona već destabilizovana i potpuno marginalizovana na međunarodnoj političkoj i ekonomskoj sceni“, komentariše Siniša Ljepojević.

Posledice po transatlantsko savezništvo SAD i EU očekuje i Branko Pavlović: „Strateški je kontradiktorno voditi politiku nacionalno orijentisane ekonomije, i intervencionističke, globalističke, neoliberalne politike na spoljnom planu. Jedno potkopava drugo. Kako god da kažnjavaš saveznike, kod njih rađaš potrebu da se, opravdavajući se sopstvenim biračima, pokažu kao odlučni i čvrsti, i zato mora da dođe do zaoštravanja odnosa. Tako da će ovaj put kojim je Tramp krenuo neminovno dovesti do vrlo velikih torzija u globalnoj politici na koju smo navikli od kraja osamdesetih godina. Proces razgradnje tog poretka, koji traje već godinama, sada značajno dobija na ubrzanju“.

Ovaj proces, saglasan je i Siniša Ljepojević, „dovešće do prekomponovanja zapadnog savezništva, ako ga uopšte i bude“.

A kako će izgledati odgovor Kine na američke trgovinske mere? Ne otkrivajući detalje, Vang Ji, kineski šef diplomatije, kaže da će „Kina sigurno odgovoriti na adekvatan i neophodan način“.

„Za razliku od EU koja, ako svoje proizvode ne proda Americi — nema kome da ih proda, Kina ima mnogo drugih mogućnosti, počev od potencijala unutrašnje tražnje koja tek treba da se zadovolji. Ako protiv nekoga nije moguće voditi trgovinski rat, to je Kina“, ocenjuje Pavlović. „Istovremeno, ona će se pokazati kao jedina kredibilna — ako odluči da odgovori, ona će tu svoju odluku i sprovesti, za razliku od EU koja je i objektivno ranjiva i ima iza sebe istorijat praznih pretnji“.

Vraća li se ekonomski protekcionizam na velika vrata, ili su pak procesi neoliberalne globalizacije otišli predaleko da bi bili preokrenuti?

Siniša Ljepojević: „Globalizacija se pokazala kao velika prevara… Protekcionizam ima smisla zato što će naterati nacionalne vlade da počnu da razmišljaju o razvoju sopstvenih zemalja i građana umesto međunarodnih korporacija koje, na osnovu globalističkih rešenja, praktično pljačkaju te države jer nigde ne plaćaju porez, zbog čega su države i osiromašene pa su prinuđene da od istih tih korporacija uzimaju kredite… To je jedan krug koji mora da se prekine ako može, a ako ne, doći će do velike kataklizme“.

Ukazujući na nezadrživi uspon Kine i Rusije, a na njih „u međunarodnim odnosima treba gledati kao na jedinstven blok“, Branko Pavlović zaključuje: „Vreme Amerike i njenih satelita je prošlo, a diktatu dosadašnjeg sistema suprotstavljaju se sad i narastajuće snage u samom zapadnom svetu, što je donedavno bilo nezamislivo. Odnosi u svetu menjaju se ogromnom brzinom. Možda ne možemo da predvidimo šta će biti, ali da neće biti kao što je bilo u proteklih 25 godina, i u ekonomskom i u geopolitičkom smislu, to je izvesno“.

Izvor: Sputnjik

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Leave a Comment

Inline
Inline

Kontaktirajte nas