CILJ MIČELOVOG PRITISAKA: SAD traže od Srbije da primi Kosovo u dve međunarodne organizacije…

U ovom trenutku snažan pritisak za prijem Kosova u Unesko i druge međunarodne organizacije dolazi gotovo isključivo od SAD i pojedinih država EU. To su one koje su 1999. godine u najvećoj meri bile uključene u nasilno stvaranje takozvane države Kosovo i koje jednostavno ne mogu da dozvole poraz na tom planu.

Hašim Tači (Foto: Screenshot)

Priština, po svemu sudeći, menja pristup pitanju njenih kandidatura za članstvo u Unesku i Interpolu, u nadi da će prekinuti niz neuspešnih pokušaja prijema u te međunarodne organizacije.

Savetnik kosovskog premijera Halil Matoši najavio je da će Priština ove godine sigurno podneti zahtev za prijem u Interpol, a spremna je i za kandidaturu za prijem u Unesko.

Za Interpol su, kako je ocenio, već spremni što se tiče ispunjenja neophodnih tehničkih kriterijuma. Kada je u pitanju Unesko, dva zakona, o kulturnom nasleđu i o veroispovestima, koja su uslov za to, upućena su kosovskoj skupštini na razmatranje.

Pripreme za podnošenje zahteva za članstvo su, kao nikad pre, počeli znatno ranije, s obzirom na to da će naredno zasedanje Generalne skupštine Uneska, koja o tome odlučuje, biti održano tek krajem 2019. godine.

Na šta upućuje najava tih ranih radova Prištine, u odnosu na dosadašnju praksu koja nije dala rezultate?

Komentarišući te najave ambasador Srbije u Unesku Darko Tanasković za Sputnjik kaže da se mogao očekivati taj signal da se u Prištini kreće sistematičnije i planski u pripreme za podnošenje zahteva za članstvo u Unesku iduće godine.

„Jedan neuspešan pokušaj i potom odustajanje od podnošenja zahteva, u situaciji u kojoj su države Uneska zamorene politizacijom organizacije, svakako je dobar razlog da Priština više radi na diplomatskom planu“, kaže naš ambasador.

On je napomenuo da samo podnošenje zahteva treba očekivati tek u narednoj godini, s obzirom na to kako Unesko funkcioniše i da će tek krajem 2019. zasedati Generalna konferencija Uneska koja odlučuje o zahtevu za članstvo.

Ocenio je, međutim, da ove pripreme za podnošenje zahteva, koje najavljuje Priština, s obzirom na to kako sada stoje šanse Kosova za prijem u Unesko, nisu preuranjene. Krajem prošle godine, kada zahtev za članstvo nije ni podnet, shvaćeno je da situacija i atmosfera u Unesku, a i šire u međunarodnoj zajednici, nije takva da Kosovo ima velike šanse da bude primljeno u tu organizaciju.

„Mislim da su te šanse sada manje nego što su bile 2015. godine kada je zahtev Prištine odbijen uz tesan rezultat. To potvrđuju i neki kosovski političari, naročito iz prethodne vlasti, koji ukazuju da signali koji stižu iz međunarodne zajednice nisu dobri i ne obećavaju mnogo“, ukazao je Tanasković.

Na pitanje da li se klima novih dešavanja, poput onih u Španiji u odnosu na Kataloniju i sve češći glasovi političara iz nekih zemalja o preuranjenom priznanju Kosova, oseća među diplomatama u sedištu Uneska u Parizu, sagovornik Sputnjika odgovara:

„Naravno. Ne samo da se oseća, nego je nastavljen trend koji je 2015. rezultirao neizglasavanjem prijema Kosova u Unesko, a prošle godine nepodnošenjem nove prištinske aplikacije za članstvo. To se naročito vidi u činjenici da se gotovo sve države deklarativno izjašnjavaju protiv politizacije Uneska, koja umnogome otežava njegovo posvećivanje osnovnom mandatu koji je u domenu obrazovanja, nauke i kulture“, objašnjava Tanasković.

„U ovom trenutku snažan pritisak za prijem Kosova u Unesko i u druge međunarodne organizacije dolazi gotovo isključivo od SAD i pojedinih država EU. To su one koje su 1999. godine u najvećoj meri bile uključene u nasilno stvaranje takozvane države Kosovo i koje jednostavno ne mogu da dozvole poraz na tom planu. Oni žele da se taj posao, kako oni kažu, završi, uprkos svim drugim realnostima u međunarodnim odnosima“, ocenio je ambasador Srbije u Unesku.

On napominje da nikako ne treba pojednostavljeno zaključivati kako je situacija izuzetno povoljna po Srbiju, ali i smatra da trenutno stvari ne stoje naročito povoljno po pitanju zahteva za prijem Kosova, pogotovo u Unesku.

Kosovska diplomatija, kako napominje Tanasković, ne može biti zadovoljna jer oni teže tom broju od 130 država koje priznaju nezavisnost Kosova što bi im otvorilo put ka međunarodnim organizacijama, pre svega UN, a od toga su veoma daleko.

Posle niza neuspeha u kandidovanju za članstvo u Interpolu, Kosovo će, prema oceni Marka Nicovića, člana Svetske asocijacije šefova policije, pokušati da iskoristi delovanje američke lobističke grupe koja je još jaka u toj međunarodnoj policijskoj organizaciji.

Prema njegovoj oceni, Albanci nemaju naročitu podršku establišmenta te međunarodne policijske organizacije.

„Ali ne treba potceniti američki uticaj u svim tim policijskim strukturama mnogih zemalja sveta. Amerikanci često trguju i ucenjuju tehničkom pomoći policijama pojedinih zemljama ako budu glasali za prijem Kosova u Interpol“, kaže on za Sputnjik.

Objašnjavajući kako radi američki lobi, on ukazuje da je za odlučivanje o članstvu u Interpolu potrebna većina od broja prisutnih na Generalnoj skupštini koja zaseda svake godine u septembru. Oni će protivnike prijema Kosova animirati, zvati ih na razne sastanke, ručkove, večere, izlete, da ne budu prisutni kada se bude odlučivalo. To je njihova taktika koju će i u ovom slučaju pokušati, smatra Nicović.

Prema njegovom mišljenju, u razgovoru srpskih zvaničnika sa funkcionerom Stejt departmenta Vesom Mičelom, koji je posetio i Beograd u okviru balkanske turneje, sigurno je bilo reči i o tome da Srbija ne blokira prijem Kosova u bilo koju međunarodnu organizaciju, od UN pa nadalje, uključujući i Interpol.

A lobiranje za prijem Kosova u Interpol je, kaže, počelo odmah nakon prošlog skupa u septembru u Pekingu. On smatra da srpska diplomatija u kontaktu sa predstavnicima jakih država, ali i sa policijskim organizacijama širom sveta, treba da izlobira protiv prijema Kosova u Interpol.

Za članstvo u Interpolu Priština je prvi put aplicirala u avgustu 2010. godine, dakle samo nepun mesec dana uoči zasedanja Generalne skupštine, verovatno misleći da je to gotova stvar, s obzirom na podršku Amerike, njihovog glavnog pokrovitelja.

I ništa od toga nije bilo, kao ni od naredne aplikacije koja je usledila tek aprila 2015. godine. Iduće, 2016. godine njihov zahtev nije stavljeni ni na dnevni red, a 2017. godine premijer Ramuš Haradinaj je uoči zasedanja Generalne skupštine Interpola povukao kandidaturu, jer je ocenjeno da ona nema dovoljnu podršku.

Ni sa Uneskom nisu bili bolje sreće. Pošto su, zahvaljujući velikoj i dugotrajnoj diplomatskoj aktivnosti Srbije, u novembru 2015. godine ostali bez dovoljno glasova na zasedanju Generalne skupštine te organizacije UN, koja zaseda svake druge godine, prošle godine nisu ni aplicirali. To su im, s obzirom na odnos snaga na međunarodnoj sceni, sugerisali njihovi politički prijatelji iz sveta.

Izvor: Sputnjik

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •