Najnovije

Ko je imao motiv da otruje Skripalja?

Način na koji su britanski zvaničnici prezentovali slučaj pokazuje kako su premijerka i ministar spoljnih poslova sami sebe kompromitovali. Svojim istrčavanjem poslali su poruku da Britanija ne može da zaštiti svoje agente. Ceo slučaj ima politički predznak, na osnovu čega se može zaključiti da je u celoj priči bila presudna politička motivacija.

Miroslav Lazanski (Foto: Screenshot)

U emisiji „Na nišanu Lazanskog“ bivši šef BIA Andrija Savić i nekadašnji pripadnik kontraobaveštajne službe JNA Milan Mijalkovski razgovarali su o tome hoće li se nastaviti špijunski rat Londona protiv Moskve i posle pobede Vladimira Putina.

Najnovija afera između Londona i Moskve, u kojoj zvanični London optužuje Rusiju da je ubila svog nekadašnjeg pripadnika vojne obaveštajne službe, pukovnika Sergeja Skripalja tako što ga je otrovala nervnim gasom, ponovo je uzburkala obaveštajne krugove i pokazala da obaveštajni rat između istoka i Zapada nikada nije ni prestajao.

Prema Savićevim rečima, radi se o staroj priči u novom pakovanju — čitav događaj treba povezati sa aktuelnom geopolitičkom situacijom, jer očigledno je, kaže Savić, da se na tom planu opet suočavamo sa atmosferom Hladnog rata.

„Obaveštajni kompleks, koji je jedna od najbitnijih delatnosti država, velikih centara svetske moći, u velikoj meri koristi institucije obaveštajnog i kontraobaveštajnog karaktera u realizaciji političkih ciljeva. Ovaj konkretan događaj nije nešto novo kada je u pitanju metodologija obaveštajnog rada. Tome pribegavaju sve svetske službe, toga je bilo veoma mnogo u periodu Hladnog rata, i na Zapadu, i na istočnoj strani, tako da ovde vidimo da se u aktuelnom trenutku događa nešto za šta se mislilo da je iza nas, da neće biti tako vidljivo, ali mislim da stvari treba da posmatramo na objektivan način, jer postoji pitanje motivacije“, kaže Savić.

On se pita kome u sadašnjem trenutku odgovara ovakva situacija. Sa stanovišta Rusije, trovanje Sergeja Skripalja takve motivacije nije bilo, smatra Savić, pogotovo ne u predvečerje predsedničkih izbora.

Nisu samo predsednički izbori ti koji bi demotivisali Rusiju da učini tako nešto — tu je i svetsko prvenstvo u fudbalu, koje bi trebalo da se održi u Rusiji.

„Mislim da Rusiji i ruskoj državnoj politici nikako nije odgovarao ovaj momenat, i ako se uopšte razmišljalo, kod nekih krugova da se ide na ovakav vid eliminacije“, kaže Savić.

Rusija ubistvom Skripalja ne bi dobila ništa, kaže Savić, jer ovaj dvostruki agent, koji je ruske državne tajne prenosio britanskim obaveštajcima, uhapšen je i procesuiran, ruske službe od njega su saznale sve što su mogle. Skripalj je 2010. razmenjen za rusku obaveštajku Anu Čepmen i time je, kaže Savić cela priča okončana.

Pitanje motivacije treba posmatrati i u odnosu na Zapad, dodaje on.

„Sve treba smestiti u kontekst odnosa između američke administracije sa njenim ključnim partnerima u Evropi. To je, naravno, Ujedinjeno kraljevstvo i mislim da i ti scenariji teško da mogu ići mimo tih nekih potreba dveju država“, kaže Savić.

Na Zapadu je, prema Savićevom mišljenju, postojao veći krug motiva da se preduzme ubistvo Sergeja Skripalja, nego u Rusiji.

Mijalkovski je saglasan sa Savićem, uz napomenu da hladni rat nikada nije prestao. NATO je propustio da svog neprijatelja dotuče do kraja kada je imao priliku, smatra Mijalkovski.

Još od vremena Kima Filbija i „kembričke četvorke“, Britanci ne mogu da prežale poraze od Rusije u obaveštajnom ratu, a činjenica da je Skripalj penzionisan 1999, a uhapšen tek 2004, navodi na činjenicu da je ranije bio otkriven i praćen kako bi njegova mreža bila otkrivena, kaže Mijalkovski.

Način na koji su britanski zvaničnici prezentovali slučaj pokazuje kako su premijerka Tereza Mej i ministar spoljnih poslova Boris Džonson sami sebe kompromitovali, kaže Mijalkovski.

„Oni su se tako istrčali sa jednim slučajem, kome su, ako se uzme državna politika u celini, dali toliki značaj da je maltene na Britaniju izvršena agresija koja preti destabilizacijom. Samo to ukazuje da je Britanija izabrala trenutak uoči izbora, računajući da će, verovatno da odbije određen broj glasova od Putina. Tereza Mej i Boris Džonson, ovakvim svojim nastupom omalovažili su britanske obaveštajne službe. Zašto? Kakva je sada poruka aktuelnim dvostrukim agentima koji rade za britansku službu ili potencijalne, koji nameravaju? Kada budu uhapšeni i razmenjeni, ili ne budu otkriveni i dođu u Britaniju da žive, kakva im je poruka? Niste bezbedni, obaveštajna služba zemlje čiji ste državljani, ubiće vas na britanskom tlu“, objašnjava Mijalkovski.

Prema izjavama britanskih zvaničnika ispada da su britanske obaveštajne i kontraobaveštajne službe nesposobne. Pitanje je, međutim, da li je Skripalj uopšte ubijen i ako je ubijen, da li su ga ubile same britanske službe.

„Ako je izvršeno ovo misteriozno trovanje, mislim da su to uradile britanske službe. Evo zašto. Izabrale su trenutak kada bi mogli da Britaniju promovišu kod saveznika. Njima Skripalj kao takav ne treba; on je odradio ono što je odradio. Zašto bi ga štitili. Međutim, oni nisu pružili nijedan dokaz da je trovanje stvarno izvedeno. Da li smo videli neku fotografiju? Da li su dozvolili nekom novinaru da razgovara sa medijskim osobljem iz policije? Nema toga. Prema tome, možda je ovo sve scenario da se zatalasa javnost. Ali i u tom slučaju, britanski zvaničnici su rekli da britanske službe nisu sposobne da štite državljane Britanije“, kaže Mijalkovski.

Likvidacija Skripalja pokazuje da je on bio vrhunski špijun koji je imao skoro strateški nivo za drugu stranu, a takve ličnosti su tretirane kao krtice u sopstvenim redovima, objašnjava Savić.

„Iskustvo nam govori da, na ovom konkretnom primeru, moramo biti dosta obazrivi u donošenju zaključaka, u procenjivanju. Scenario podseća na nešto što se već događalo u prošlosti. Taj scenario je vrlo uverljiv, vrlo ubedljiv, predstavlja i top medijsku informaciju“, kaže Savić.

Pitanje korišćenja bojnog otrova za ubistvo jednog agenta dovodi kredibilitet celog slučaja u pitanje, jer Britanija je odbila da uzorak bojnog otrova kojim je Skripalj navodno ubijen dostavi čak i međunarodnoj agenciji za bojne otrove, a kamoli ruskoj strani.

„Cela priča, na neki način, vuče jedan veliki politički predznak i na osnovu toga se može zaključivati da je, verovatno ta politička motivacija bila u celoj priči presudna“, kaže Savić.

Izvor: Sputnjik

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Leave a Comment

Inline
Inline

Kontaktirajte nas