ANALIZA STAVLJA TAČKU NA RASPRAVU: Đinđić jeste tražio da se bombardovanje Srbije nastavi do rušenja Miloševića!

Uprkos neosporivoj autontičnosti izjave Zorana Đinđića od 8. maja 1999. godine za Njujork Tajms u kojoj  poziva NATO da nastavi bombardovanje naše zemlje sve dok Milošević ne padne sa vlasti. i dalje se mogu pronaći novinarski tekstovi koji pokušavaju da opravdaju ovu izjavu. Mahom se radi o namerno pogrešnim interpretacijama, pa čak i lažnim prevođenjima originalnog teksta sa sajta Njujork Tajmsa. Dnevna Gazeta istražuje logičke veze u izjavi Đinđića, kako bi smo došli do neosporne istine o izjavi kojom je Đinđić pozivao da se bombardovanje nastavi sve dok se Milošević ne povuče sa vlasti. 

Vođa DS i bivši premijer (Foto: Screenshot)

Ukoliko se rat završi sa potpisom mirovnog sporazuma, a istovremeno na vlasti ostane isto vođstvo, sa Miloševićem na čelu, tragedija će se nastaviti – rekao je Đinđić za Njujork Tajms, u izjavi koja direktno govori da bombardovanje ne treba prekidati ni pod kojim uslovom osim ako se Milošević ne povuče sa vlasti, jer bi to bio nastavak „tragedije“.

Uprkos brojnim medijskim tekstovima naklonjenim bivšem premijeru i izjavama Đinđićevih pristalica koji pokušavaju da opravdaju ovu izjavu i danas je nemoguće logički objasniti kako to Đinđić nije hteo da se bombardovanje nastavi, jer je jasno izjavio da bi njegov prekid bombardovanje pre Miloševićevog odlaska sa vlasti za njega bio nastavak tragedije.

Treba imati u vidu i da je Đinđić ovaj tekst objavio za strano medijsko tržište, što pokazuje da je imala za cilj da motiviše javno mnjenje u članicama NATO-a da prihvati duže bombardovanje, ne samo do rešavanja situacije na Kosovu i Metohiji, već do Miloševićevog pada sa vlasti.

Kao konačni argument u ovoj raspravi treba istaći da je potpisivanje kumanovskog sporazuma, čime Milošević nije pao sa vlasti za Đinđića nedvosmisleno predstavlja „tragičan scenario“ i da bombardovanje po svemu sudeći nije trebalo prekidati. Pored toga vest idalje stoji na sjatu Njujork Tajmsa pa se građani sami mogu uveriti u njenu logičku sadržinu i želje bivšeg premijera po pitanju bombardovanja.

Spornu izjavu Zorana Đinđića koji je zajedno sa Milom Đukanovićem dao za Njujork Tajms prenosimo u celosti:

“Uprkos trenutnom sukobu, ostajemo posvećeni integraciji Jugoslavije u Evropu, i na kraju u Evropsku uniju. Put u Evropu je jedini put koji će pomoći našoj zemlji da reši svoje velike probleme i izgradi trajni mir i stabilnost u celom regionu. Teško je zamisliti da se bilo kakva ekonomska ili politička obnova može desiti u Jugoslaviji bez nedvosmislene i dugoročne međunarodne podrške.

Samo demokratska i stabilna Jugoslavija može osigurati stabilnost na Balkanu. Želimo da naglasimo da su demokratske političke snage u Jugoslaviji posvećeni tom cilju. Neposredna briga je završavanje rata, obezbeđivanje povratka izbeglica i sprovođenje političkog rešenja koje će uključiti da se na Kosovu rasporede međunarodne trupe.

Međutim da bi se uspostavio trajni mir, spoljni svet mora da učini više od samog rešavanja kosovske krize. Vojna intervencija na Kosovu je dovela do novih problema, nije važno da li je to bilo urađeno planirano ili ne. Uz intervenciju, Zapad je preuzeo deo odgovornosti za pronalaženje rešenja za ove probleme.

Istovremeno, biće potrebni intenzivni napori Jugoslovena da povrate poverenje spoljašnjeg sveta i oporave moralni status koji je izgubljen zbog Kosova.

Čak i pre kraja rata, međunarodna zajednica treba da jasno i nedvosmisleno zauzme stav da demokratska i ekonomska obnova u Jugoslaviji predstavlja zvanični i obavezujući stav. Takva izjava bi dala nadu građanima naše zemlje i podstakla transformaciju na političkoj sceni.

Politički ciklus koji je u poslednjih 10 godina odveo našu zemlju u ovu tragediju mora biti prekinut. Ukoliko se rat završi sa potpisom mirovnog sporazuma, a istovremeno na vlasti ostane isto vođstvo, sa Slobodanom Miloševićem na čelu, tragedija i nasilje će se nastaviti. (Prema brojnim kritičarima vođe DS neizvodljivo je razmeti da postoji neki scenario po kome je Đinđić zadovoljan prekidom bombardovanja koje se dogodilo rešavanjem situacije na Kosovu 9. juna sporazumom u Kumanovu, jer to za njega predstavlja nastavak „tragedije“, jedini ne-tragični scenario za Đinđića bi bilo takvo bombardovanje pod kojim bi se tadašnji predsednik SRJ primorao da ode sa vlast, što bi podrazumevalo brojne žrtve među građanima Srbije).

Stabilnost Jugoslavije je od ključnog značaja zbog njene veličine i geografskog položaja na Balkanu i njene uloge koje je odlučujuća po stabilnosti ili nestabilnosti susedne Bosne i Hercegovine, Makedonije i Albanije. Do danas, međutim, međunarodna strategija na Jugoslaviju svodi upravljanje krizama, dok ignoriše korene te krize.

Demokratija se može uspostaviti u našoj zemlji samo sa kompletnom političkom tranzicijom u Srbiji i ostatku Jugoslavije. To zavisi od slobodnih i fer izbora, jačanja demokratske opozicije Srbije, bliske saradnje sa demokratskom Vladom Crne Gore, i potpune izolacije od nedemokratskih snaga, kao i uspostavljanjem spoljašnjeg tela koje treba da pomogne i prati političku promenu.

Ugledni evropski političari sa prethodnim iskustvom na Balkanu, poput bivšeg premijera Španije Felipe Gonzalesa, bivšeg kancelara Austrije Franc Vranicki i Hansa Košnika, iskusnog nemačkog socijaldemokrate, mogla bi raditi u takvoj komisiji pod pokroviteljstvom organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.

Ubrzana ekonomska obnova na Balkanu će biti moguća samo sa nekom varijantom Maršalovog plana. Obećanje pomoći iz inostranstva pomoglo bi cilju uspostavljanja demokratije u Jugoslaviji imalo bi uticaj na dugotrajni nagomilani bes. Demokratskoj opoziciji će biti teško da funkcioniše posle NATO kampanje, jer će nas ljudi verovatno videti kao kao deo te Evrope – deo tog Zapada – koja nas bombarduje, uništava nam mostove, puteve i fabrike i ubija civile. Doćiće do protesta ljudi u Srbiji i u Crnoj Gori.

Međutim, ima nade za demokratske snage. Politika gospodina Miloševića se suočava sa uništenjem, što bi se stvorilo tračak nade za izgradnju nečeg novog na tim ruševinama. Ukoliko išta dobro može da se izdvoji od zla koje je sada među nama, to je šansa – uz pomoć međunarodne zajednice – za novi početak za Jugoslaviju.”

Originalni tekst na engleskom jeziku objavljen u Njujork Tajmsu, možete pročitati klikom OVDE

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •