Najnovije

MILO ĐUKANOVIĆ: Kosovo je izgubljeno za Srbiju

Verujem u pobedu na izborima. Već dvadeset godina, tačnije od predsedničkih izbora 1997. održanih u uslovima najteže krize u državnoj politici Crne Gore, kontinuirano, bez izuzetka, pobeđuje politika koju personifikujem i koja jasno projektuje i ostvaruje evropski put razvoja. Ne vidim da na konkurentskoj strani, konačno i zbog opasnih zabluda i gotovanskih očekivanja, postoji potencijal za promenu te prakse.

Milo Đukanović (Foto: Screenshot)

To poručuje lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović, uoči nedeljnog izbornog okršaja za fotelju predsednika Crne Gore. On podseća da je u svom političkom programu ostvario većinu ključnih ciljeva, dok na pitanje šta ga je motivisalo da opet uđe u igru, kaže da je „kriva“ odgovornost prema potrebi da se ostvareno sačuva.

– Od stabilnosti i multietničnosti, preko ekonomske održivosti, do nezavisnosti i evropskog modela razvoja. Čini se da je kontekst u kome živimo, od regionalnog do evropskog i globalnog, nepovoljan i preteći. U njemu ni vrednosti dostignute na nacionalnom planu ne deluju kao definitivne. Zato je, verujem, potrebno još pažnje i upotrebljivog iskustva da sačuvamo izgrađeni temelj koji je pouzdana zaloga za budućnost Crne Gore kao članice Evropske unije i evropski kvalitet života u njoj.

Kako ocenjujete to što vaši rivali tvrde da su vam Amerikanci naložili da se kandidujete?

– Mislim da i tvrdnje koje pominjete ubedljivo svedoče o inferiornosti opozicije i o razlozima njihovog četvrtvekovnog gubitništva. Oni i dalje čekaju da mi neko zabrani kandidovanje da bi pobedili. Kakvo neznanje, samoponiženje, provincijalizam. Ne shvataju da takvih razgovora i pokušaja zabrana nikada nije bilo, nema ih, i ne može biti.

Ali tumači se da su mnoge krupne odluke koje ste doneli, poput priznavanja Kosova, plod pritiska Zapada…

– Ni u slučaju te odluke nije nas vodila želja da bilo kome, posebno susedu i prijatelju, učinimo štetu. U pitanju je naše uverenje da treba da pogledamo istini u oči, da prihvatimo ono što se već dogodilo, i da time doprinesemo stabilnosti regiona. Po našem viđenju, Srbija je rat za Kosovo izgubila pogrešnom politikom u prošlosti i nepromišljenim sukobom sa NATO 1999. I, opet, po našem viđenju, ta realnost je nepromenljiva. Svi koji danas Srbiji obećavaju da su u međuvremenu ojačali toliko da su u stanju da tu, za Srbiju nepovoljnu realnost promene, samo troše vreme građanima Srbije. Znam da ovo nije prijatno slušati, ali, verujte, jednako tako je teško i saopštiti. Ne mislim da bi Crna Gora bila veći prijatelj Srbiji ukoliko bi, protivno svom viđenju, ohrabrivala tu iluziju. Tada bi samo Crnoj Gori bilo lakše, a sve bi bilo kao i sad. Jedino bi Crna Gora bila manje sumnjičena i optuživana od dela javnosti Srbije. Ali smatram da bi to bilo licemerno i sebično. Današnja Srbija ne odlučuje o Kosovu. Ona je samo primila fakturu za poraz koji je pretrpela ranije.

Ipak, to priznanje kao da nije poljuljalo odnose Beograda i Podgorice…

– Saglasan sam sa ocenom da su ti odnosi znatno unapređeni. Takođe, da se napredak poklopio sa vremenom nove vlasti u Beogradu. Po mom sudu, zato što se u tom vremenu Srbija prvi put tokom poslednjih gotovo tri decenije posvetila sebi, svom razvoju, integraciji u Evropu. To je doprinelo boljoj saradnji sa svima u regionu. Logično, i ozdravljenju naših međudržavnih odnosa. Ključno je da Srbija ostane čvrsto u tom strateškom naumu, uprkos pritisku retrogradne politike koju joj pokušavaju nametnuti određeni centri sa unutrašnje političke scene.

Srba u Crnoj Gori ima oko 30 odsto, ali ih nema u organima državne uprave. Zbog čega je to tako?

– Nije politika prema Srbima u Crnoj Gori drugačija od politike prema drugim narodima koji u njoj žive. O čemu je onda reč?Lideri opozicije preko leđa Srba u Crnoj Gori žele da daju sebi na važnosti. Najpre, predstavljajući se kao ekskluzivni zastupnici interesa Srba u Crnoj Gori, što jednostavno nije tačno. DPS je najveća partija. Uz to građanska. Verujem i partija kojoj poverenje daje najveći deo srpske nacionalne zajednice u Crnoj Gori. Drugo, ti umišljeni i vlastohlepni partijski lideri žrtvuju suštinske interese srpskog naroda u Crnoj Gori za ostvarenje svog jedinog cilja – osvajanja vlasti. Pošto do vlasti ne mogu demokratskim putem, hteli bi revolucionarnim. A za to im trebaju nezadovoljni građani. Tako oni godinama stvaraju predstavu kako svaki pošten Srbin mora biti protiv ovakve Crne Gore. Maltene, biti protiv Crne Gore, to je pitanje nacionalne odgovornosti Srba.

Zašto je Crna Gora uvela sankcije nekadašnjoj zaštitnici Rusiji i zbog čega je odlučila da protera njene diplomate?

– Tako postavljeno pitanje može podsticati na sumnje u ispravnost naše odluke. Pritom se zaboravlja na sukob u Ukrajini i zbog čega su uvedene sankcije. Zaboravlja se i da je Rusija Srbiji i Crnoj Gori uvela sankcije 1992. godine, ali smo mi razumeli da je to bila njena međunarodna obaveza. Nije niko zbog toga ni u Srbiji ni u Crnoj Gori slao opore poruke na adresu Rusije. Crna Gora je lider u pregovaračkom procesu sa EU. Institucionalizacijom tog odnosa mi smo se obavezali na poštovanje evropskih pravila i u oblasti spoljne i bezbednosne politike. Dakle, ovo je pitanje kredibiliteta partnerstva po standardima koje smo prihvatili.

U toku je suđenje za pokušaj terorizma 16. oktobra 2016. Da li zaista mislite da ste biti meta tokom te izborne noći?

– Moje mišljenje je nepromenjeno i zasnovano na činjenicama: fotografijama, snimljenim telefonskim razgovorima, iskazima učesnika te zavere, obilju dokumentacije koju poseduju policije, agencije nacionalne bezbednosti, tužilaštva Crne Gore i Srbije, i u koje sam imao uvid. Reč je o pokušaju nasilne promene vlasti u Crnoj Gori da bi se osujetio njen put prema Zapadu i ostvario interes treće strane, koja je želela da na taj način pokaže svoju snagu EU i NATO. Kako se kreatorima činilo da su zakasnili sa akcijom i da im šansa izmiče, tako su dopunjavali scenario. Na kraju je sve trebalo da završi u brutalnom nasilju, bratoubilačkom sukobu, uz moje hapšenje ili likvidaciju. To negiraju samo oni koji žele da prikriju svoje tragove u ovoj prljavoj raboti, počev od političara, do medija i obaveštajnih službi.

Članstov u NATO takođe je podelilo Crnogorce. Da li bi referendum relaksirao podignutu atmosferu u narodu?

– Ne pripadam profilu političara koji se oko svake dileme demagoški „konsultuju sa narodom“. Da je trebalo o članstvu u NATO organizovati referendum, to bi bilo zapisano u Ustavu, kao, recimo, za ulazak u EU. Da je to demokratski standard, to bi praktikovale i sve članice NATO pre nas, a ne samo njih tri. I to svaka iz svojih specifičnih razloga. Na referendumu 2006, kao i u Deklaraciji o nezavisnosti, Crna Gora se jasno opredelila oko članstva u evropskim i evroatlantskim strukturama. Ovo je samo bila tehnička izvedba tog opredeljenja.

Izvor: Novosti

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Leave a Comment

Inline
Inline

Kontaktirajte nas