NAPAD NA RUBLJU I JUAN: Tramp otpočeo rat valutama protiv Kine i Rusije

Nije jasno šta je izazvalo „valutne“ optužbe Trampa na račun Kine i Rusije, potpuno suprotne onome što je saopštilo američko Ministarstvo finansija. Ne čude se samo napadnuti, već i američki i britanski finansijski stručnjaci.

Donald J. Tramp (Foto: Screenshot)

Šta se to iza Trampa valja? Ili mu je vojni atak na Siriju dao krila, pa je već dan kasnije nastavio sa napadima na Rusiju i Kinu. Optužio ih je za „igru devalvacije valute“ i ocenio da američku ekonomiju i njenu politiku povećanja kamatne stope one koriste za sopstvenu ekspanziju.

Ničim neobrazložena Trampova tvrdnja, koju nisu uspeli da objasne ni zapadni finansijski stručnjaci, možda i ne bi bila toliko čudna s obzirom na nepredvidivost autora, da američko Ministarstvo finansija samo tri dana ranije nije izašlo sa potpuno suprotnom pričom.

Tramp nije dao nikakav dokaz za svoju tvrdnju, konstatovala je i američka agencija „Blumberg“, ocenivši da su njegovi komentari bili suprotni redovnom polugodišnjem izveštaju Ministarstva finansija, prema kome, s obzirom na uspostavljene kriterijume, nije utvrđeno da ijedna zemlja manipuliše valutom. Među američkim trgovinskim partnerima, posmatranih šest najvećih su Kina, Nemačka, Japan, Južna Koreja, Švajcarska i Indija, a Rusija nije ni među 12, konstatovano je u izveštaju.

A to je bio treći takav izveštaj Ministarstva finansija objavljen otkako je na vlasti Trampova administracija i ni u jednom Kina nije označena kao valutni manipulator, napominje „Čajna dejli“. Poslednji put kada je američko Ministarstvo finansija imenovalo neku zemlju da manipuliše valutom bila je to Kina 1994. godine. Ministarstvo, inače, dva puta godišnje izveštava Kongres o tome da li glavni američki trgovinski partneri manipulišu svojim valutama.

Po oceni „Blumberga“, ovaj novi Trampov napad će poslužiti kao dodatno „gorivo“ u trgovinskom sporu između SAD i Kine, ali i prema Rusiji, kojoj je Bela kuća nedavno uvela sankcije.

Posle Trampovog tvita, „Blumberg dolar indeks“, koji prati performanse vodećih svetskih valuta u poređenju sa dolarom, pao je na najniži nivo od 27. marta, a po oceni londonskog valutnog stratega Viradža Patela, to je još jedan znak želje američke administracije za slabijim dolarom, pogotovo u odnosu na glavne spoljnotrgovinske partnere.

Prema pisanju britanskog „Indipendanta“, napad Trampa nije ništa novo jer se on već dugo žali što Kina održava vrednost juana da bi dobila nepravednu prednost u trgovini sa SAD. List, međutim, napominje, da optužbe za valutnu manipulaciju nisu bile uobičajene prema Rusiji.

„Gledajući kurs juana i rublje u odnosu na dolar, nije jasno šta je izazvalo ovu žalbu Trampa. Vrednost juana raste u odnosu na dolar od sredine 2017. godine, kada je iznosila 6,91 juan po dolaru“, konstatovao je poznati britanski ekonomski stručnjak Ben Ču. On je dodao i da je posle novih sankcija opala vrednost ruske valute na 62 rublje za dolar, ali i podsetio da to ni izbliza nije veliki pad rublje kao 2014. godine, kada je Zapad prvi put uveo sankcije Rusiji zbog Krima.

„Dodatna tvrdnja Trampa da se ova navodna nepravedna devalvacija dešava dok SAD povećavaju kamatne stope, takođe je prilično čudna, jer kada domaća kamatna stopa raste, domaća valuta prirodno ima tendenciju da ojača prema drugima. Ipak, indeks američkog dolara bio je začuđujuće ravnomeran u poslednjih nekoliko meseci, uprkos povećanju kamatnih stopa“, navodi ekonomski urednik „Indipendenta“ Ču.

Čude se i „napadnuti“. Tako je, reagujući na Trampov tvit, predsednik odbora za finansije ruske Dume Anatolij Aksakov za RIA Novosti naglasio da ne razume optužbu koja samo može da nasmeje jer su i poslovni ljudi i vlada zainteresovani za stabilnu nacionalnu valutu.

„Čajna dejli“, list koji odražava stavove zvaničnog Pekinga, danas konstatuje da je među vodećim ekonomijama upravo Kina najuspešniji primer uravnotežene spoljne trgovine u postkriznom periodu.

Suficit tekućeg računa u Kini bio je samo 1,4 procenta BDP-a u drugoj polovini 2017. godine, što je značajno smanjeno od maksimalnog, koji je iznosio više od 10 odsto BDP-a u 2007. godini. Jačanje kineskog juana u 2017. godini pomoglo je da se smanji kineski trgovinski suficit sa Sjedinjenim Državama, piše list.

Podseća, takođe, i na saopštenje kineskog Ministarstva finansija da je značajno to što se pridržavaju svojih obaveza prema G20 i uzdržavaju se od devalvacije i ne usmeravaju devizni kurs Kine u konkurentske svrhe.

Posle svega, šta stoji iza takvog Trampovog tvita koji je u potpunoj suprotnosti sa stavom njegovog ministarstva finansija?

„Blumberg“ podseća da je objavljen uoči okupljanja šefova centralnih banaka i ministara finansija na prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda ove sedmice. Znači li to da Tramp tvrdi pazar? U borbi protiv trgovinskih neravnoteža kakva je i trgovinski deficit SAD sa Kinom, koji je prošle godine iznosio 337 milijardi dolara, Tramp se, po oceni „Blumberga“, sve više okreće valutnoj politici.

Nema sumnje da će mnogo štošta u vezi sa Trampovim natuknicama, u Vašingtonu na zasedanju MMF-a razjasniti i guverner Narodne banke Kine Ji Gang, koji je još početkom marta naglasio da Kina nema nameru da manipuliše svojim deviznim kursom kako bi pokušala da podstakne trgovinu.

Izvor: Sputnjik

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •