GDE JE NESTALA DESNICA U SRBIJI: Borba iz fotelje i internet patriotizam

U jednom od najtežih perioda u novijoj srpskoj istoriji kada se nalazimo na raskrsnici puta koji nas vodi ka istoku ili zapadu izbezumljeni stojimo zbunjeni i čekamo rasplet.

Piše: Nemanja Petrović

Ilustracija (Foto: Vikimedija)

Zaglavljeni u vremenu i prostoru ne razumemo geo-politička dešavanja koja ovih dana drmaju planetu. I ne samo da ozbiljno i državnički ne razmatramo svoj dalji put već smo i sopstveno dvorište zapostavili čekajući neko čudo koje bi nas iz ove situacije moglo izvući. Celokupan politički sistem je okrenut sebi, svojim i interesima onih koje zastupaju, žrtve smo ucena koje smo sami odabrali i ne prezamo od stalnih ponižavanja kojima smo izloženi.

Vlast takva, kakva je ispunjava sve one uslove zapadnim moćnicima koje je obećala u momentima kada su je i dovodili na vlast. Brže, jače i bolje nas guraju u provaliju dok narod to mirno posmatra tek ponekad gunđajući sebi u bradu odbijajući da prihvati činjenicu da smo gurnuti na put bez povratka. Deo opozicije koju predstavljaju DOSovske snage više ne postoji što zbog utapanja u stranke vladajućeg režima, što zbog nedostatka programa i ideja jer su one preuzete od strane trenutne vlasti. A ono što bi trebalo da predstavlja političku desnicu se udavio u sopstvenoj slabosti i sujeti.

Srpska radikalna stranka je platila cenu predaje svog predsednika svom dugogodišnjem „učeniku“, finansijskim „Dilovima“ i krpljenjem svojih stranačkih kadrova. Dveri kao decenijski projekat se ugušio u svom dugogodišnjem kukavičluku da nešto konkretno uradi na ulici duboko gazeći po svojim principima stavlja tačku na svoje postojanje ulazeći u koaliciju sa Radulovićem. Organizacije, pokreti i udruženja koja su delovala zadnjih 10,15 godina su jednostavno ili kupljena ili nestala i ostavila za sobom tek ponekog „Vođu“ koji za par stotina evra zatvara oči pred trenutnim stanjem u Srbiji.

Ako pogledamo situaciju u zemlji, a posebno oko Kosova i Metohije videćemo da desnica (ulica) nikad nije bila potrebnija ovom narodu. Sve jasniji znaci oko priznavanja nezavisnosti Kosovu, davanje stolice istom u Ujedinjenim nacijama su i više nego dovoljno razlozi za ozbiljne proteste,demonstracije,akcije i pritiske koji se moraju činiti ali te reakcije jednostavno nema. Većina patriota uz tastaturu i u foteljama iskazuju svoj bunt odmahivajući rukom na svaki pokušaj izlaska na ulicu i pravljenja konkretnih koraka.

Intelektualna desnica zatrovana sujetom pravi niz „dokumenata“, „rezolucija“ i „spisa“ ne shvatajući prirodu našeg naroda, ne razumeju ću da moraju uči među narod, na pijace, trgove, u sela, bulevare, sokake i u neposrednom kontaktu izneti svoje ideje. Neće domaćin iz Levča tražiti po internetu da nešto potpiše dame i gospodo, loša Vam je to rabota!

Nekolicina entuzijasta i idealista je ove godine napravilo niz protesta i akcija uporno se trudeći da pokrenu deo javnosti i pre svega te desnice i koliko su to u mogućnosti i uspevaju u tome ne obazirući se na komentare i opaske Fejsbuk intelektuale naše desnice. Možda će i uspeti da potpale taj fitilj, razbude narod i u zadnjem momentu dovesti do promene svesti a možda i neće,pokazaće nam vreme. A na nama je braćo i sestre da se uključimo, umijemo, protresemo glavom i uradimo nešto ili pak da se vratimo u udobnost svojih stolica i dvoseda i uz Milomira Marića sačekamo šta će dalje biti.

Izvor: Dnevna Gazeta

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *