Najnovije

ODGOVOR HRVATSKOJ: Beograd šalje Zagrebu spisak 20.000 srpske dece ubijene u Jasenovcu

Na pokušaje relativizacije ustaških zločina i revizije istorije Srbija će uskoro odgovoriti slanjem imena i prezimena 20.000 dece koja su ubijena u Jasenovcu i drugim koncentracionim logorima u Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata.

Ilustacija (Foto: Screenshot)

To potvrđuje i Ivica Dačić, koji se sprema da spisak žrtava u Zagreb pošalje preporučenom poštom:

– I ranije sam to planirao da uradim, ali kad god rešim da dostavim spisak određenom ministru, oni ga smene. Tako je bilo i kad sam hteo da bivšem šefu hrvatske diplomatije Štiru pošaljem listu ubijene dece. Ali ovoga puta će im stići preporučena pošta.

Dačić je naglasio da bi hrvatski zvaničnici, bar iz osećanja počasti za žrtve, morali da ćute, a ne da traže neke nove istrage, poput predsednice Kolinde Grabar Kitarović, koja se založila za formiranje međunarodne komisije za utvrđivanje broja žrtava u Jasenovcu, najzloglasnijem logoru smrti.

Plenković i Grabar Kitarovićeva održali su u sredu konsultacije o preispitivanju odnosa sa Srbijom, nakon što je Beograd spustio rampu za hrvatskog ministra odbrane Damira Krstičevića, kao kontrameru zbog proglašavanja Aleksandra Vulina za personu non grata u Hrvatskoj.

Za sada nema odluke o povlačenju hrvatskog ambasadora iz Beograda, ali iz Vlade u Zagrebu nezvanično poručuju da neće ostati „dužni“ Srbiji, pogotovo na poslednje Dačićeve izjave. On je prethodnih dana ušao u „verbalni rat“ sa Plenkovićem, kojem je otvoreno poručio da „nismo jednaki, jer Srbija nije bila na strani Hitlera i nismo vršili holokaust nad Jevrejima“.

Kao će se sve to odraziti na konkretnu saradnju Srbije i Hrvatske, znaće se već sledeće nedelje. Naime, za 8. maj je zakazan sastanak mešovite komisije dveju država za pitanja nestalih, ali još nema potvrde da li će do tog susreta i doći.

Novo zatezanje između Beograda i Zagreba moglo bi da poremeti i značajan napredak koji je postignut na polju pravosuđa, a nakon što su ministri pravde Srbije i Hrvatske dogovorili formiranje dveju zajedničkih komisija čiji će članovi raditi na rešavanju problema procesuiranja ratnih zločina, kao i na razmeni spiskova osoba optuženih ili osuđenih za ratne zločine.

Nije se mnogo odmaklo ni po pitanju rešavanja međudržavne međe, a sve su to teme koje bi mogle da zakoče Srbija na putu ka članstvu u EU.

Izvor: Novosti

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite

Inline
Inline

Kontaktirajte nas