Najnovije

Unutar EU se otvaraju dve nove pukotine koje će zapečatiti šanse da Srbija postane članica

Koliko je ugrožen opstanak same EU ako su evidentni i finansijski i vrednosni sukobi unutar nje — s jedne strane ratuju oko budžeta, a s druge kažnjavaju „istočni blok“ zbog vrednosti?

Brisel (Foto: Screenshot)

Novi nacrt budžeta EU za period od 2021. do 2027. godine koji predviđa povećanje pojedinačnih doprinosa država naišao je na različita reagovanja članica, od kojih neke najavljuju protivljenje. Bitna i očekivana izmena jeste predloženi mehanizam koji će se odnositi na povezivanje mogućnosti korišćenja novca iz zajedničkog budžeta i poštovanja vladavine prava u zemljama-članicama.

Iako u Evropskoj komisiji kažu da je u pitanju „generalno primenjiv mehanizam koji nije usmeren protiv konkretnih zemalja-članica“, jasno je da bi zemlje kao što su Mađarska i Poljska mogle biti prve na udaru novih mera zbog optužbi za podrivanje slobode govora i nezavisnosti pravosuđa. Mađarska je i odbila deklaraciju o migrantima, bez obzira na pretnju da će kažnjavati „istočnjake“ zbog nepoštovanja vrednosti EU.

Od evra do danas nema boljitka

Koliko je, dakle, ugrožena EU ako su evidentne i finansijske i vrednosne pukotine — s jedne strane ratuju oko budžeta, s druge kažnjavaju istočni blok zbog vrednosti?

Evropska unija nekoliko godina pre obračunskog perioda za koji se odnosi svakih sedam godina usvaja budžet, ili preciznije „Srednjoročni finansijski okvir“ EU, koji precizno opredeljuje za šta će tačno da daju novac iz zajedničke kase i koliko će koja zemlja u zajedničku kasu da uplaćuje novca, podseća za Sputnjik ekonomista Borislav Borović i dodaje da bi shvatili ozbiljnost donošenja ovakve odluke, treba naglasiti da se radi o više od hiljadu milijardi evra za period od 2021. do 2027. godine.

Inače, budžet EU moraju jednoglasno da prihvate sve zemlje-članice, pojašnjava dalje Borović, što znači da svaka država ima mogućnost da blokira čitav postupak ako se ne uvaže njeni interesi.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Slobodan Samardžić podseća za Sputnjik da kriza traje od 2008. godine i monetarna unija i monetarni sistem EU nikako ne može da se stabilizuje, a to je stalni problem praktično od početka funkcionisanja evra. To je vitalni deo sistema koji je razdrmao sve druge sisteme i samim tim, prema Samardžićevom mišljenju, na sve što su bila velika iskušenja, kao što su migrantska kriza ili razne spoljnopolitičke i bezbednosne krize, Unija kao celina nije reagovala sinhrono, blagovremeno, saglasno.

Nema prekršaja, već bahaćenja

Migrantska politika je potpuno podbacila i to je ostalo u rukama država-članica, naglašava Samardžić i podseća da je, potom, Nemačka povela stvari i rekla na svoju ruku da će EU primati migrante, a neke druge države se nisu saglasile, vrlo žustro i žestoko, kao što su zemlje Višegradske grupe.

„I tu nema nikakvog prekršaja. To što neko hoće nekog da kažnjava, to je prosto neka vrsta isterivanja jačine ili snage, a čim se ti odnosi baziraju na snazi, onda oni nisu dobri. Ne može se neko kazniti zato što ne poštuje vrednosti EU, jer to sad treba dokazati. Da li države koje ne prihvataju migrante ne poštuju vrednosti, imajući u vidu da je zajednička migrantska politika propala. Znate, ne može sad država da natera državu, a zajednički okvir je propao“, jasan je Samardžić.

Kad govorimo o uticaju donošenja EU budžeta na buduće integracije Srbije, Borislav Borović sugeriše da treba napomenuti da izdvajanja za prijem novih članica uopšte nije u razmatranju EU, što jasno govori da pre 2027. ne treba očekivati nove prijeme u EU.

Srbija na čekanju iz četiri razloga

„Optimisti bi potegli argument da se ni u budžetu EU 2007-2014. nije nalazila stavka za pridruživanje, a Hrvatska je ipak primljena, odnosno ’prepakivanjem‘ je nađen novac za prijem Hrvatske. Prema mom mišljenju, okolnosti su sada potpuno drugačije i ne ostavljaju previše nade da bi se to moglo desiti i u slučaju Srbije i to bar iz četiri krupna razloga“, napominje Borović.

Pre svega, desio se Bregzit i pitanje je, kako će se nadoknaditi novac koji je stizao iz Velike Britanije, koja je bila treći po veličini neto-platiša, u evropski budžet, ukazuje taj ekonomista, a to sad znači da nedostaje oko 10 milijardi evra koje su se slivale iz Britanije.

„Dve su opcije koje se predlažu u popuni ovog manjka. Jedno su uštede, kao i drugačiji raspored izdataka, a drugi deo bi trebalo da bude pokriven većim uplatama članica, takozvanih neto-platiša, odnosno zemalja koje uplaćuju više nego što dobijaju, a to su Nemačka, a zatim i Francuska, Italija, Holandija, Švedska, Belgija, Austrija, Danska i Finska“, dodaje Borović.

Oba scenarija, prema njegovom mišljenju, ne idu u prilog nadanjima da se Srbija pre 2027. godine može naći u igri za prijem. Zašto?

„Neke od tih zemalja neto-platiša jasno naglašavaju da nemaju nameru da plaćaju više nego do sada kroz povećanje ’članarine‘, već da se ide na rezanje izdataka. To misli i Austrija. Jedino je Nemačka izrazila spremnost da u evropski budžet uplaćuje više, ali sa ogradom da ne želi da se novac troši, na način kao do sada. Teško je poverovati da je mislila da ga treba usmeriti na prijem novih članica“, precizira Borović.

Drugi problem koji ne daje nadu da će se novac naći pre 2027. godine, navodi dalje Borović, jeste naglo povećavanje izdataka u rešavanju problema migracija, kontrole granice, kvote… Treći problem su zahtevi članica da se povećaju izdvajanja za rešavanje problema nezaposlenosti, posebno mladih, a Nemačka je, kaže on, jedna od retkih zemalja koja je iskazala spremnost da u evropski budžet uplaćuje više, ali ne želi da se novac i deli i troši na način kao do sada.

„Četvrti problem su zemlje, najveći primaoci novca iz fondova, poput Poljske ili Mađarske, koje neće pristati na preraspodelu koja znači manje novca iz EU fondova. Naprotiv, one traže povećanje u odnosu na prethodni budžet“, nabraja taj ekonomista.

Sistemski problem grupe

Sve u svemu, i kad bi Srbija i ispunila sve uslove koji se pred nju postavljaju na putu EU integracija, ovaj finansijski okvir će biti nepremostiva prepreka za prijem pre 2027. godine, smatra Borović, posebno što se prijem planira zajedno sa još nekim zemljama, Crnom Gorom pre svega, što dodatno komplikuje stvari.

I finansijske i vrednosne pukotine EU, prema mišljenju profesora Slobodana Samardžića, pokazuju da ne funkcioniše sistem, jer da su neke države tom restriktivnom migrantskom politikom prekršile neka pravila, a ne vrednosti, pošto je to apstraktan izraz, onda bi sud pravde imao načina da deluje.

„EU se nije izvukla iz krize. U velikoj je krizi funkcionisanja i krizi egzistencija, mora da nađe način reforme, a ne nalazi ga. To znači da ona ne nalazi puteve kako izaći iz krize sistemski gledano, a ovo su pojave koje će stalno izbijati čim neko konfliktno pitanje izađe na dnevni red. To znači da je to vrlo krhka struktura koja često zapada u krizu rešavanja pojedinačnih pitanja, budući da ima opštu krizu na delu“, zaključuje Samardžić.

Izvor: Sputnjik

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite

Inline
Inline

Kontaktirajte nas