NEMAČKI MEDIJI OTKRILI TAJNI DIL: Vučić pristao da Srbija bude glavni centar za migrante u Evropi!

U Briselu tvrde da je Srbija pristala da obezbedi pristup graničarima Fronteksa. 

To je deo strategije EU da pojača kontrole granica i poveća broj deportacija. U igri i dalje ideja o sabirnim centrima na Balkanu, piše Dojče vele.

Lideri Evropske unije pronašli su najmanji zajednički sadržalac u izbegličkoj krizi – bolja zaštita spoljnih granica i efikasnije deportacije onih koji nemaju pravo na azil.

U trenutku dok Italijom vlada koalicija koja odbija pristup spasilačkim brodovima, a zemlje Višegradske grupe odbijaju da i jedna jedina izbeglica bude raspoređena kod njih, jasno je da EU može da se dogovori samo o restriktivnijoj politici.

Veruje se da će to biti i centralna tema samita šefova država i vlada članica EU koji se u sredu i četvrtak odigrava u Salcburgu.

Sebastijan Kurc kancelar Austrije, koja trenutno predsedava EU, u nedelju je pred pripremni sastanak sa kancelarkom Angelom Merkel insistirao na jačanju evropske agencija za zaštitu granica Fronteks. Njegova ideja – koja nije dalje objašnjena i razrađena – jeste da Fronteks sprečava brodove i čamce sa izbeglicama da se uopšte otisnu sa obala Afrike.

Na sličnoj je liniji i šef Evropske komisije Žan-Klod Junker, koji ima plan za ojačavanje Fronteksa čije bi ljudstvo umesto dosadašnjih 1.500 službenika trebalo do 2020. podići na 10.000. Te bi trupe onda po potrebi podržavale oko 100.000 graničnih policajaca pojedinih država. „Nije ideja da se preuzme ili zameni njihova odgovornost već da se enormno poveća podrška njihovim zadacima“, rekao je komesar EU za izbeglice Dimitris Avramopulos za hamburški list Abendblat.

Već dogovoreno sa Srbijom?

U novoj postavci Fronteksa bi Nemačka mogla da obezbedi 1.300 policajaca koji bi na međudržavnim granicama u Evropi trebalo da pomognu pri patrolama i kontrolama dokumenata.

Fronteks će delovati i na teritoriji „trećih država“ – u prevodu i na Zapadnom Balkanu koji je deo Balkanske rute. Avramopulos tvrdi da su odgovarajući sporazumi već postignuti sa Srbijom, Albanijom i Makedonijom.

To je novost koja do sada nije potvrđena u Beogradu. Tokom jula je evropski komesar za susedstvo Johanes Han potvrdio da se pregovara o pristupu Fronteksa teritoriji Srbije i Makedonije, ali to je sada, prema tvrdnjama iz Brisela, i završeno. Daleko od očiju i ušiju javnosti.

O ovome u Srbiji ima malo reči, a još je manje jasno šta bi to trebalo da znači. U maju prošle godine su Večernje novosti pisale da je Srbija odbila ponudu Fronteksa za zaključenjem sporazuma prema kojem bi službenici ove agencije imali imunitet u Srbiji, ali da se vlada u Beogradu oglasila spremnom „da nastavi pregovore kako bi se osoblju Fronteksa olakšao operativni rad u Srbiji“.

Premda komesar Avramopulos sada nije konkretno pomenuo Crnu Goru, podgoričke Vijesti su tokom juna objavile da je crnogorska Vlada spremila nacrt sporazuma prema kojem bi pripadnici Fronteksa mogli da priteknu u pomoć u slučaju priliva migranata, a za uzvrat ne bi u Crnoj Gori mogli da budu krivično gonjeni, svedoče na sudu niti bi plaćali porez. Do sada su fronteksovci u regionu bili na granici Grčke i Makedonije, te Hrvatske i Srbije.

Prema novom planu bi jedinice Fronteksa bile opremljene za oko dve milijarde evra – i avionima, brodovima, oružjem. U praksi bi to, kako prenose izbori u Briselu, izgledalo tako da neka članica EU, koja očekuje pristizanje velikog broja izbeglica, zatraži pomoć Fronteksa koji bi onda mogao da preuzme kompletnu proceduru odluke o azilu pri čemu ipak zvanična konačna odluka ostaje u nadležnosti suverenih država. Taj skupi sport bio bi plaćen iz briselske kase.

Lideri evropskih zemalja bi trebalo da razgovaraju o usaglašavanju pravila za deportacije ljudi kojima je odbijeno pravo na zaštitu. Prošle godine je u Evropi bilo pola miliona ljudi koji je zapravo trebalo da se vrate u domovine, ali je deportovano ili je otišlo tek 36 odsto. Ideja je i da oni kojima je zahtev za azil odbijen na granici mogu lakše da budu privedeni i da provode mesece u deportacionom zatvoru.

Organizacija za ljudska prava ProAzil to kritikuje kao „program za obuhvatno interniranje izbeglica“. „Prema ovom planu koji predviđa mnoge razloge za hapšenje bi svaki potražilac azila mogao da završi iza rešetaka“, kaže Ginter Burkhart iz ove organizacije. On ideju smatra „teškim udarom na pravne temelje EU“ i „ukidanjem fer postupka azila“.

Na to komesar za izbeglice Avramopulos odgovara: „Evropa jeste i mora ostati mesto na kojem će međunarodnu zaštitu dobiti svi oni kojima je zbilja potrebna.“

Sabirni centri na Balkanu

Prema izveštaju Špigela, koji se poziva na poverljiva dokumenta, austrijski kancelar Kurc želi evropskim kolegama ove sedmice da predoči još oštrije predloge. Tako Kurc navodno razmišlja o gornjoj granici za izbeglice na Evropskom nivou – dakle, da se godišnje može primiti samo određeni broj izbeglica. Dalje Beč predlaže neku vrstu vrednosnog testa za došljake prema kojem bi zaštitu mogli da dobiju samo oni koji prihvataju evropske vrednosti kao i sabirnu centre van EU. Oni se prevashodno odnose na afrički kontinent, ali bi mogli da pogode i Balkan.

„Navode o Srbiji kao tampon-zoni imali smo i tokom prethodnih godina kada je kroz Srbiju prošlo oko milion migranata. Naša zemlja ni tada nije postala sabirni centar za migrante, niti će to biti u budućnosti“, rekao je u jeku te debate tokom juna ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Ideja je lansirana od ove godine, a posebno joj se opirala Albanija koja je, kao pomorska zemlja, pominjana kao moguća „sigurna luka“ za brodove sa migrantima. Ideju o tome da se na njihovim teritorijama prave sabirni centri u kojima bi se do konačne odluke grupisali potražioci azila odbile su i BiH, kao i zemlje severne Afrike.

Izvor: Dojče vele

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •