PANIKA U BRISELU: EU sastanak Orbana i Putina vidi kao „Đavolji savez“

PANIKA U BRISELU: EU sastanak Orbana i Putina vidi kao „Đavolji savez“

Juče je u Moskvi bio sastanak dva lidera, koje zapadna birokratija posebno voli da demonizuje – mađarskog premijera Viktora Orbana i ruskog predsednika Vladimira Putina. Na sastanku su razmatrane razne društvene svetske teme, od liberalnih zaštitnika “evropskih vrednosti” do desnih anti-globalista.

Piše: Sofija Metelkina

Diskusija se uglavnom odnosila na ekonomske teme. Glavni rezultat sastanka je da će rusko-mađarski sporazum o snabdevanju gasom biti produžen nakon 2020. godine, dok je Budimpešta izrazila želju da gasovod prolazi kroz Mađarsku.

Sastanku su, takođe, prisustvovali viši službenici obeju država, što svedoči o strateškom značaju pregovora. Sa ruske strane prisutni su bili pomoćnik predsednika RF Jurij Ušakov, šef Ministarstva spoljnih poslova Sergej Lavrov, šef Ministarstva industrije i trgovine Denis Manturov, ministar zdravstva Veronika Skvorcova, a sa mađarske, šef Ministarstva spoljnih poslova Peter Sijarto, rukovodilac administracije premijera Antal Rogan, glavni savetnik premijera Janoš Bala, ministar za proširenje nuklearne elektrane Pakš, Janoš Šuli.

Simbolička sličnost

Naravno, sastanak je formalno bio o vrsti ekonomske saradnje – ali je i poptuno jasno da ekonomija pretpostavlja uspostavljanje diplomatskih kanala. U ovom slučaju sastanak je veoma simboličan i nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

„Vladimir Putin, Rusija i Viktor Orban, Mađarska su kao tim stvoren na nebesima: dvojica snažnih nacionalista netrpeljivih prema zapadnom liberalizmu. Ali veze između njih su mnogo dublje i složenije“, napisao je Deutsche Welle, kritičkim pogledom na sastanak.

Ovde je sve tačno: u intervjuu za La Republica, Orban se šalio: „Da biste bili dobar Evropejac, trebalo bi da smatrate Putina đavolom“ i dodao da evropske birokrate ignorišu činjenicu da Putin upravlja „velikim i drevnim carstvom“.

Zapadni mediji zaista upoređuju lidere isključivo u negativnom kontekstu: krive nacionalizam i kontrolu nad najvećim medijima, lojalnost vlasti oligarhiji, zbog kritike takozvanog „evropskog konsenzusa“ i zbog zapadnih sankcija. Nedavno je Njujork Tajms (NYT) optužio Orbana ne samo za tiraniju i odsustvo liberalne demokratije, već i za upravljanje neinteligentnim masama, a Mađari istorijski pripadaju robovskoj psihologiji (treba li se čuditi što Mađari nakon ovakvih tekstova ne vole „demokratski Zapad“?)

Dojče vele (DW) napominje da je Orban „u više navrata razbio sistem diplomatske izolacije Rusije“ nakon događaja oko Krima, 2014. godine. Novine sarkastično primećuju da zvanična Budimpešta ostaje u NATO paktu, a čak se i priključila proterivanju ruskih diplomata zbog „slučaja Skripalj“. Fer komentar, ali Mađarska ni ne planira da napusti vojnu alijansu: „Ova dvojakost može biti zbog činjenice da su Putin i Orban, uprkos sličnosti, svoje karijere započeli na suprotnim stranama barikada tokom Hladnog rata. Dok je Putin radio za KGB u Drezdenu u Nemačkoj, Orban je bio studentski disident koji je svoje ime izgradio 1989. godine na vatrenom govoru i zahtevu da se sovjetske trupe povuku iz Mađarske“, navodi daljeDojče vele.

A što se Skripalja tiče, to je bio neprijatan, ali prisilan gest nakon sveobuhvatnog pritiska na, ne tako veliku srednje-evropsku državu.

Ideološki, Orban smatra Rusiju jednim od uspešnih primera „iliberalnih“ država (reč je o pojmu „ilibelne demokratije“ mađarskog političara).

„Kao i Putin, Orban je ponudio tradicionalne, hrišćanske vrednosti nasuprot savremenom liberalizmu i u velikoj meri se usmerio na obnavljanje nacionalnog ponosa zemlji“

Optužbe na račun mađarskog lidera, da je “ruski agent“ su smešne utoliko jer su se u određenom trenutku poklopile želje države da očuvaju svoje identitete i suprotstave se unipolarnom svetu. To je pragmatičan stav – u ekonomskom, strateškom i političkom smislu. Kao što je sam Orban rekao u intervjuu, „lično pitanje [u odnosima sa Putinom – prim.red.] ne igra nikakvu ulogu – niti po mom mišljenju, niti po Putinovom “

Odnos lidera

U zavisnosti od političke situacije, menjali su se i odnosi između Putina i Orbana, ali su tokom poslednje godine oni postali stabilno dobri i dobronamerni. Mađarski lider je po drugi put posetio Moskvu za dva meseca – 15. jula, dva lidera su se sastala u Kremlju, a tokom posete, Orban je prisustvovao i utakmici na Svetskom prvenstvu.

Mađarska je jedna od retkih država EU koja vodi dijalog sa Rusijom, protivi se opštim sankcijama i maltretmanu diplomata.

“Mađarska je, bez sumnje, jedan od naših ključnih partnera u Evropi”, rekao je Putin, komentarišući rezultate razgovora. „Odnosi se razvijaju praktično u svim pravcima“.

Ekonomski interes

Sve u svemu, atmosfera sastanka je bila ohrabrujuća. Govoreći o brojkama, strane su zabilježile rast međusobne trgovine (sa 25% u 2017., na 30% samo u prvoj polovini 2018. godine). Putin je naglasio da su obostrane investicije iznosile oko milijardu dolara, uprkos sankcijama, a projekti se nastavljaju.

Danas sam došao sa namerom da Vam se zahvalim za sav posao koji smo zajedno uradili, jer je neophodno da unesemo izmene u trgovinski obrt.”, izjavio je Orban tokom sastanka.

Orban je, takođe, izjavio da je pitao predsednika RF, Vladimira Putina, o povećanju finansijske saradnje među državama. Konkretno, Orban je predložio otvaranje Međunarodne investicione banke (MIB) u Budimpešti, jer je Mađarska treći akcionar te banke.

Trenutno je mađarska privreda duboko integrisana u evropejsku, jer više od 80% ukupnog izvoza odlazi u zemlje članice EU. Međutim, barem u energetskom sektoru, Budimpešta se sve više slaže sa Moskvom (uvozi oko 57% potrebnog prirodnog gasa i 89% nafte). Istovremeno, Orban je više puta izjavio da je ekonomsko „okretanje Istoku“ – u interesu Mađarske.

Pakš-2

Druga sfera zajedničkih interesa – nuklearna energija i razvoj projekta nuklearne elektrane Pakš-2. Zemlje su se 2014. godine dogovorile o nastavku projekta, a Mađarska je dogovorila saradnju sa Rosatomom. Zbog toga Evropska unija posebno kritikuje Mađarsku, zbog odsustva međunarodnih tendera i podseća na sankcije koje je potrebno uvesti za Vnešэkonombank.

Gasna diplomatija

Glavni rezultat razgovora je produženje sporazuma i na 2020. godinu. Jedan od važnih rezultata bila je i izjava o proširenju Turskog toka do Mađarske i dalje. Jedan od ciljeva Budimpešte je da postane veliko gasno čvorište u Srednjoj Evropi. U vezi sa tim, Mađarska je spremna da sarađuje ne samo sa ruskim gasnim kompanijama, već i sa američkim (koje tečni gas isporučuju na ostrvo Krk u Hrvatskoj).

Važno je prisetiti se da je u nultim godinama ovog veka, kada je privremeno bio u opoziciji socijalističkoj vladi, Orban je kritikovao podršku južnom gasnom projektu kao “izdajničku”. Međutim, Orbanov odnos prema Rusiji se dramatično promenio kada je ponovo došao na čelo vlade: te je tako Budimpešta 2011. godine objavila svoju “istočnu” strategiju – potragu za novim tržištima u Rusiji, Kini, Turskoj i drugim zemljama. Posle toga, sve češće se tema saradnje sa svima pojavljivala. Tako je Sijarto rekao prekjuče u intervjuu za Hungary Today da Budimpešta planira da kupi 4,3 miliona kubnih metara gasa od Rusije, sledeće godine – u vezi sa tim su sveć započeli pregovori sa predsedavajućim Upravnog odbora Gazproma, Aleksejem Milerom.

U poslednjih godinu dana, razgovaralo se sa raznih pozicija o različitim izvorima gasa za Mađarsku – te je među spomenutima bilo i izvorište Neptun Deep u Crnom moru. O ovome se razgovaralo 17. septembra, na istočnoevropskom Samitu Tri mora u Bukureštu. A to je, svakako, već svakako izazavalo oduševljenje Amerikanaca.

Orban i EU

Sve ovo se događa u toku ozbiljnog razmimoilaženja Orbana i Brisela. U poslednjih nekoliko meseci, EU je Mađarskoj obećala razne sankcije, ograničeno finansiranje i druge kaznene mere. Nezadovoljstvo Orbanom i samostalnom politikom Mađarske se izražava i na diplomatskom nivou: tako su 12. septembra dve trećine deputata Evropskog parlamenta glasale za rezoluciju. U skladu sa tim dokumentom, Mađarska se optužuje za naružavanje osnovnih vrednosti Evropske unije.

Među mogućim problemima za Budimpeštu – sankcije i uskraćivanje prava glasa na zasedanju lidera evrospkih država u Savetu EU, nije isključen ni izlazak ‘Fidesa’ iz koalicije umerenih evropskih konzervativnih partija – Evropske narodne partije. Sada je na strani Mađarske barem Poljska, ali sledi i dalji pritisak na Budimpeštu – već danas, 19. septembra, evrobirokrate će se u Salcburgu baviti slučajem Mađarske.

Da zaključimo: Orban je kao pragmatičan čovek, uprkos pretnjama i pristiscima Evropske unije, odlučio da rizikuje i obezbedi svojoj zemlji bolju budućnost. Pored ekonomskih programa i sličnosti u imidžu lidera, Putin i Orban imaju i druge zajedničke teme: rešenje sirijske situacije (nije slučajno da je tokom sastanka, ruska strana odlučila da uključi Mađarsku u planove obnove u Siriji), problem Ukrajine (i Budimpešta ima probleme sa Kijevom – zbog diskriminatornog zakona o jeziku, Budimpešta dosledno blokira “evropski put” Ukrajine) i, naravno, podržava talas populizma.

Izvor: www.geopolitica.ru

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite