Najnovije
LAZANSKI: Rosu je prešao crvenu liniju, sad je pitanje biti ili ne biti!

LAZANSKI: Rosu je prešao crvenu liniju, sad je pitanje biti ili ne biti!

Ovo je trenutak „biti ili ne biti”, jer delovi jedinice „Rosu” očito su prešli Rubikon. Ušli su na prostor severa Kosova i u severnoj Mitrovici hapse Srbe. Odnosno, posle razrešenja ove najnovije krize, kakvo god bilo to razrešenje, situacija na Kosovu neće više biti ista.

Priština je aktivirala „tešku artiljeriju”, zapravo, pretposlednje oružje iz svog arsenala, zabranu ulaska srpske robe na Kosovo. Preostao joj je još samo ulazak njenih bezbednosnih snaga, ili vojske na sever Kosova, kao poslednje oružje u kompletnom definisanju njene državnosti. Sada se i to dogodilo.

Srbija, za sada, nije na „liniju fronta” izvukla ni „laku” ni „tešku artiljeriju”. Beograd računa da još postoje šanse za, koliko-toliko, časnu izlaznu strategiju i Prištine i EU. No, koja je to izlazna strategija za Prištinu, za EU, pa i za SAD kada je Ramuš Haradinaj javno izjavio „da nema ukidanja carina od 100 odsto na srpsku robu sve dok Srbija ne prizna Kosovo kao nezavisnu državu”.

Zašto je to Haradinaj izjavio kada dobro zna da takav ultimatum Srbija neće prihvatiti? Da li on tom izjavom kupuje sebi titulu velikog albanskog patriote pred moguće nove izbore na Kosovu? Izlazna strategija za EU iz ove krize, ukoliko EU želi da zadrži kredibilitet ne samo kod nas već i šire, samo je jedna: po svaku cenu naterati Prištinu da ukine carinu od 100 odsto za srpsku robu i da se snage „Rosu” povuku sa prostora severa Kosova.

Izlazna strategija za SAD, ukoliko želi da zadrži, kakav-takav, uticaj u Srbiji, jeste da natera Haradinaja da poništi odluku o carini, ali i da Vašington naredi Prištini da povuče „Rosu” iz severne Mitrovice.

Pretpostavimo, Haradinaj to pod pritiskom prihvata, vlada u Prištini pada, idu novi izbori u kojima je Haradinaj novi albanski superpatriota. EU pokazuje da ipak ima poluge moći, SAD da nisu uvek na strani Prištine, a Srbija se vraća pregovorima u Briselu. I svi relativno zadovoljni i nezadovoljni, ali to je upravo to: kompromis.

Time je izbegnut i direktan izbor između sile i prava, između moći i slabosti? Hoće li nas to definitivno uveriti da živimo u hobsovskom svetu hegemonije i sile u militarističkom političkom diskursu geoekonomskih motiva?

No, kako god da se razreši najnovija kriza između Srbije i Prištine, a moraće da se razreši tako da Priština ukine carinu od 100 odsto na srpsku robu i povuče svoje snage sa severa, jer sve drugo vodi u jači sukob, istorija je pokazala da se sukobi ne mogu rešavati bez analize njihovih uzroka, i da se mir i bezbednost ne mogu nametati silom.

A zalaganje za pravni poredak zahteva, pored priznavanja svega toga, i politički kompromis za njegovu zaštitu.

Izvor: Espreso.rs /Politika

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite

Inline
Inline

Kontaktirajte nas