Najnovije
DIPLOMATSKI AUTOGOL: Tramp sve više naginje Srbiji po pitanju Kosova, dok se mi zbližavamo sa Iranom

DIPLOMATSKI AUTOGOL: Tramp sve više naginje Srbiji po pitanju Kosova, dok se mi zbližavamo sa Iranom

Da li srpska diplomatija pravi kanrdinalnu grešku po pitanju odnosa sa novom Trampovom administracijom i njihovim najvećin neprijateljom Iranom?

Piše: Jovan Tripković

U poslednjih 20 godina Sjedinjene države su jedan od ključnih faktora u rešavanju kosovskog problema i u stalnoj su potrazi za kompromisnim (prelaznim) rešenjem u odnosima Beograda i Prištine. Sa novom, Trampovom administracijom došle su i nove ideje za rešenje zamršenog kosovskog čvora. Prvi put se, posle skoro 10 godina, iz Vašingtona moglo čuti da su Sjedinjene države spremne za podelu teritorije Kosova i Metohije (čime bi se Srbiji napravili određeni ustupci) i da će Bela kuća prihvatiti rešenje oko koga se saglase zvanični Beograd i Priština. Za ovakav zaokret američke politike prema Srbiji sigurno je među najzaslužnijim i Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, Džon Bolton, koji se godinama protivio stvaranju nezavisnog Kosova i koji gaji određene simpatije prema Srbiji i srpskom narodu.

Pored promene politike prema Srbiji, Trampova administracija je, u odnosu na prethodnu, značajno zaoštrila odnose sa Teheranom. Uz predsednika Trampa, jedan od najistaknutijih zagovornika ovakvog pristupa Iranu je upravo gore pomenuti savetnik za nacionalnu bezbednost, Džon Bolton, koji je svojevremeno najavljivao da će Iran proći kroz pakao u slučaju napada na američke saveznike (Izrael i Saudijsku Arabiju).

Mnogi spoljno politički analitičari su sa strepnjom dočekali vest da je upravo on postavljen na mesto savetnika za nacionalnu bezbednost. Njegov pristup prema Iranu toliko je tvrd da ne isključuje i vojnu intervenciju ili upotrebu nuklearne bombe, ako bude bilo potrebno. Imajući sve ovo u vidu, da li je pametno naljutiti čoveka sa isključivim stavovima, sa velikim uticajem i moći kao što je Bolton, a koji je javno deklarisani prijatelj naše zemlje?

U novonastaloj situaciji u kojoj je i neupućenima bilo jasno u kom će se smeru razvijati odnosi Vašingtona i Teherana, država Srbija je odlučila da ukine vize za građane Irana. Odluka o bezviznom režimu sa Iranom je doneta u avgustu 2017. godine. Od avgusta iste godine do juna 2018. godine Srbiju je posetilo nešto više od 16 hiljada građana Irana. Međutim, sa viznom liberalizacijom pored broja turista iz Irana povećao se i broj iranskih imigranata. Oko 500 njih se prijavilo u prihvatne centre, a neki od njih su se odlučili da ilegalnim putem dođu do zemalja Evropske unije.

Zbog zloupotreba bezviznog režima, posle manje od godinu dana, Srbija je u oktobru ove godine uvela vizni režim za građane  Irana, a uz pritisak Evropske unije i posle izveštaja Evropskog saveta u kome se navodi da Srbija treba da se “uzdrži od skretanja od zajedničke vizne politike, te da nova praksa sklapanja sporazuma sa trećim državama izaziva zabrinutost”.

Međutim, pravi šok za američku administraciju i alarm za uzbunu je došao nakon održavanja nekoliko srpsko-iranskih poslovnih foruma ove godine i poruka iz Vlade da je Srbija spremna za početak pregovora o slobodnoj trgovini sa Iranom. Pored toga, čini se da se zvaničnom Vašingtonu nije svidela ni ideja o otvaranju iranskog poslovno-trgovinskog centra, preko koga je Iran zasigurno mogao da širi svoj uticaj u regionu (naročito u Bosni). Sam proces zbližavanja Srbije i Irana je stavljen pred predsednika Vučiča tokom njegove prošlogodišnje posete Vašingtonu na sastanku sa potpredsednikom Pensom, a na zahtev predstavnice Edi Bernis Džonson iz Teksasa, koja je u pismu Pensu izrazila zabrinutost zbog razvoja odnosa Teherana i Beograda.

Postavlja se pitanje kome je bilo u interesu da približavanjem Beograda i Teherana sabotira položaj Srbije u Vašingtonu i odnos sa novom administracijom koja je značajno omekšala svoj stav prema Beogradu. Rezultat takve odluke je jasan, umesto da priča o rešavanju pitanja Kosova i unapređivanju odnosa Amerike i Srbije, predsednik Vučić je bio prinuđen da objašnjava potpredsedniku Pensu zašto Beograd otopljava odnose sa najvećim neprijateljem Sjedinjenih država,  Iranom. Nasuprot Pensu, srpska javnost nije reagovala na ovo naprasno zbližavanje dve zemlje, zanemarujući opšte poznatu ulogu koju je Iran imao tokom građanskog rata u Bosni i Hercegovini, podržavajući bosanske muslimane. Na kraju, postavlja se pitanje da li je Vašington imao uticaja na odluku ministra Ljajića, inače najvećeg zagovornika unapređivanja odnosa sa Teheranom (koji su trenutno u silaznoj fazi), da se povuče iz politike i da ne bude ministar u sledećem sastavu Vlade Srbije?

Izvor: Američka politika/Dnevna Gazeta

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite

Inline
Inline

Kontaktirajte nas