Najnovije
ANALIZA: EU čeka JUGOSLOVENSKI scenario

ANALIZA: EU čeka JUGOSLOVENSKI scenario

Evropa u narednu godinu ulazi u period političke neizvesnosti. U maju nas očekuju izbori za Evropski parlament, koji će odlučivati o budućnosti EU i pred sobom će imati dva velika izazova: populistički talas i unutrašnje neprijatelje.

Usled jačanja evroskepticizma, desničarskih patrija, populističkih lidera, najavljenim odlaskom nemačke kancelarke Angele Merkel, Bregzita, sve većim neslaganjem članica unutar EU, naredna godina okarakterisana je kao borba za Evropu. Sa novim sastavom parlamenta, promene će doći i na čelu najvažnijih funkcija. Biraće se predsednici Evropske komisije, Evropskog saveta i Evropske centralne banke. Pored Žan Kloda Junkera, naslednika će dobiti i visoka predstavnica za spoljnu politku Federika Mogerini.

– Ustanovljeno je jedno nepisano pravilo, da ona grupacija stranaka koja bude dobila najviše glasova ističe kandidata za predsednika. I politički su jako bitni zato to se očekuje prodor desnih stranaka u parlament, ali je pitanje u kojoj meri i da li će one moći da utiču na formiranje buduće Evropske komisije –  rekao je Slobodan Zečević iz Instituta za Evropske studije iz Beograda.

S njim se slaže i Denis Avdagić, spoljno-politički analitičar iz Zagreba, koji ističe da je Evropa sada u drugačijoj poziciji i da se propituje budućnost “projekta” od strane puno više zemalja.

– Ako ima dovoljno odgovornosti, a mora je biti, budući sastav Evropske komisije moraće da deluje drugačije od svojih prethodnika. Ako, pak, nastavi po starom, mislim da ne treba objašnjavati kako će građani birati onda one koji nešto žele učiniti, pa bio to i loš izbor.

Prema njegovom mišljenju, u aktuelnom sastavu nema previše onih koji su protiv Evropske unije kao takve, bez obzira da li su na desnom ili levom političkom spektru, naglasak je uglavnom na smanjenju ovlasti.

– Naravno postoje stranke s desnog spektra koje su u potpunosti protiv postojanja EU i takvih će u novom sastavu biti daleko više, ne bi me iznenadilo da se stoga formira i grupacija koja će otvoreno zagovarati ukidanje Evropske unije. Ipak, treba reći da se čin izlazka iz Unije tek stidljivo probija u kampanjama i dok će to biti tako nema dramatične opasnosti.

Ko će da bude lider Evrope?

Trenutno je u parlamentu najjača poslanička grupa Evropska narodna patrija (EPP), koja okuplja klasične desničarske partjie, od mađarskog Fidesa i hrvatskog HDZ-a do nemačke CDU. Jedno je sigurno, EPP ostaje bez Merkelove, koja je bila vođa konzervativaca i koja je deceniju sa svojom pro-evropskom politikom dominirala EU. Pitanje je hoće li joj naći dostojnu zamenu.

– Lider EPP je Manfred Veber, koji je istaknut kao kandidat od strane Merkelove, trebalo bi da bude kanidat za predsednika EK. Ali, mislim da Makron i Francuzi gledaju sa malim podrozrenjem prema kandidaturi Vebera. Oni bi to da više bude predsednik Mišel Barnije, koji je vodio sada pregovore o Bregzitu. Misle da je on jača ličnost od Vebera, za koga se smatra da ima nedostatak političke harizme i uticaja – rekao je Zečević, koji smatra da ukoliko on bude predsednik, da će Francuzi moguće tražiti da njihov čovek bude umesto Mogerini kako bi napravili ravnotežu.

Francuski predsednik već mesecima radi na tome da se istakne kao lider nove reformisane Evrope. Njegov put i autoritet su poljuljali “Žuti prsluci”, a izbori u Francuskoj biće test za njegovu dosadašnju politiku.

– Makron je napravio dosta grešaka u vođenju nacionalne politike i time se doveo u vrlo nezavidnu političku poziciju. Rekao bih kako bi u njegovom političkom krugu ovo moralo biti zvono za uzbunu. Ako pokaže političku mudrost i uspe da „zauzda” krizu takozvanih „Žutih prsluka“, sigurno će postati svojevrsni lider Unije –  istakao je Avdagić.

Da su se umanjile šanse Makronu zbog unutrašnjih problema, smatra i profesor Zečević, koji kaže da francuski predsednik želi da napravi neku treću snagu unutar EU i parlamenta.

– Makronova ideja je otprilike da uradi ono što je uradio i u Francuskoj, da izbije neka treća snaga centra, gde bi on okupio i političare sa desnice i sa umereno leve strane i napravio novu pro-evropsku struju.

Uticaj Rusije

Očekuje se da će Rusija pokušati i da se meša u izbore za EP, bilo kampanjom ili saradnjom i finansiranjem stranaka.

– Svako mešanje od strane stranih faktora može biti samo kontraproduktivno, a i EU članice su naučile dosta od prethodnih izbora na kojima se sumnjalo ili dokazalo kako je bilo pokušaja ili uticaja na ishode izbora. Mislim da za Rusiju nikako ne bi bilo dobro da se pokaže kako utiče na rezultate jer bi to moglo zaoštriti i odnose s Unijom – rekao je Avdagić.

Žečević ističe da se uticaj Rusije ostvaruje preko ultra desničarskih stranaka.

– Ona ima dobre odnose Marin le Pen, sa AFD je navodno imao dobre odnose, ali su se distancirali od Putina. Postoje neke sumnje da ima dobre odnose i sa italijanskim Pokretom Pet Zvezda.

Bregzit

Velika Britanija bi trebalo da izađe iz EU 29. marta u 23:00 časova, ali se zbog nemogućnosti dogovora, među samim britanskim parlamentarcima, ali i između Britanije i EU, sada izlazak dovodi u pitanje.

Puno će značiti hoće li do raskida ovog „braka” doći naglo bez prelaznog razdoblja, jer ako se to dogodi posledice, pogotovo one finansijske, osetiće se po evropskom proračunu, kaže Avdagić.

– Ako dođe do prelaznog razdoblja, sam izlazak će se osetiti minimalno i u tom slučaju će ta tema biti minimalno i zastupljena kao takva u EU. Radi se zapravo o jednom velikom političkom eksperimentu za koji još niko ne može reći kako će završiti.

Kod Bregzita je došlo do toga da je EU napokon imala jedan jedinstven i čvrst stav prema Velikoj Britaniji, kaže profesor iz Instututa za evropske studije, i da je ostrvska država doživela poraz u odmeravanju političkih snaga.

– Uopšte se ne zna hoće li Velika Britanija uopšte izaći iz EU. Ako propadne i ovaj sporazum ostaje pitanje šta ce biti. Napravili su neki sporazum koji je generalno mnogo lošiji nego status članstva, koje imaju sad.

Izbori u regionu

Za spoljno-političkog analitičara iz Zagreba, izbori kod komšija Slovenaca očekuje preslikavanje nacionalnog parlamentarnog sastava, tačnije da će članica evropskih narodnjaka, SDS Janeza Janše, biti i pobednik po broju mandata. Dok u svojoj zemlji Avdagić predviđa daleko zanimljiviju situaciju.

– Ankete o rejtingu stranaka pokazuju da je takozvana anti-sistemska i anti-EU stranka Živi zid dostigla opozicioni SDP. Ali tek treba videti koliko su birači te stranke uopšte zainteresovani za EU izbore. Biće to zaista zanimljivi izbori i zbog slabosti opozicionog SDP-a jer to otvara generalno prostor za druge stranke. I u Hrvatskoj treba očekivati da će najbolji rezultat ostvariti članica evropskih narodnjaka, HDZ.

Tramp i tvitovanje

Američki predsednik Donald Tramp je i pre nego što je izabran na čelo SAD, pozdravljao u kampanji, a i kasnije na Tviteru, populističke lidere, stranke, njihove poteze. Kao i za sve, očekuje se da će američki predsednik sigurno imati šta da kaže o situaciji u Evopi.

– Sve to skupa opet teško predvideti jer se predsednik SAD-a pokazao prilično nepredvidivim u svojim potezima i korištenju društvenih mreža. Ali, uprkos toj činjenici rekao bih da on ima „preča posla” kod kuće, a i nema naročite koristi od toga pa ni ne očekujem njegovo direktno mešanje.

Zečević misli da u suštini i Tramp, i Putin,  Si Đinping nemaju interesa da EU ojača, da je ona je za njih konkurent u privrednoj sferi.

– Tramp poprilično ima odbojan stav prema svim tim multilateralnim organizacijama, mislim da njemu odgovara rast suverenizma i desnice.

EU mora da se menja

Mnogi se slažu da Evropska unija kakva kakva jeste, ne može da opstane i da do suštinskih promena mora da dođe.

– Ako do toga ne dođe, ako dođe do jačanja ultra nacionalnih stranaka, oslabiće i značaj EU. Možda preti opasnost da doživi ono što se desilo sa Jugoslavijom. Zbog tog dogovornog sistema, mi nismo mogli nikako da se usaglasimo, Republike i pokrajine, i na kraju se sve raspalo. Oba scenarija su moguća, ali po meni status kvo nije moguć. Ovakva EU kakva jeste, nije perspektiva – kaže Zečević.

U poslednje vreme gotovo svaki izbori, oni nacionalni, koji se odvijaju u državama članicama gotovo svaki put su manja ili veća politička kriza za celu EU, smatra analitičar iz Zagreba.

– Danas za razliku od pre postoje daleko ozbiljnije anti-evropske snage nego je to bilo ikada pre u istoriji Unije. Zbog toga su ovi evropski izbori jako značajni, ovo je prilika za svojevrsni popravni ispit, prilika da se popravi imidž.

Izvor: Blic

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite

Inline
Inline

Kontaktirajte nas