Najnovije
STATISTIKA I ČINJENICE: Migranti koštali državu 7 milijardi samo 2017. godine (FOTO)

STATISTIKA I ČINJENICE: Migranti koštali državu 7 milijardi samo 2017. godine (FOTO)

Drržave evropskog kontinenta se susreću sa novim velikim izazovom, a to su masovna migracije i ogromni troškovi socijalne pomoći. Iako talasi migranata preplavljuju države na evropskom kontinentu debate na ovu temu su izuzetno retke. 

Migracija u Holandiji imala je 3 faze, iako je uvek predstavljana kao nešto što donosi ekonomski boljitak realnost pokazuje sasvim drugačiju situaciju i migracija stvara brojne probleme po budžet ove zemlje. Troškovi migracije se mere u milijardama evra uskoro će preći novac uložen u vojsku.

Nakon poslednjeg svetskog rata Holandija je primala privremene migrante za „poslove koje Holanđani ne žele da rade“ to jest za poslove koje lokalno stanovništvo nije htelo da obavlja zbog niskih plata. Ipak prvi talas migranata se nije završio kao privremeni nego kao stalni, a stranci su u Holandiju doveli i svoje porodice.

Drugi talas migranata došao je iz bivših kolonija pretežno iz Surinama i Indonezije, dok sadašnji treći talas iz Azije i Afrike opravdava se navodnom potrebom za većom radnom snagom i kako bi migranti zaradili penzije za Holanđane kojima pada natalitet.

Šta je sa troškovima migracije

Istraživanje profesora Jana Van de Beek-a sa univerziteta u Amsterdamu pokazalo je da ne-evropski migrati koštaju holandiju u proseku 7.2 milijarde evra godišnje. Ovo blizu vojnog budžeta za 2017. koji je te godine iznosio 7.9 milijardi, a očekuje se da troškovi nastave da rastu zbog novog priliva migranata.

Iako državni zvaničnici izbegavaju temu troškova masovne migracije, nužno je pratiti troškove sistema socijalne zaštite jer će država u jednom trenutku doživeti kolaps pod težinom troškova i poreza – navodi profesor.

Zašto su troškovi toliko veliki? Zbog toga što su određene grupe u većinski na socijalnoj pomoći.

Statistika pokazuje ukupan broj ljudi po etničkoj grupi koji žive od socijalne pomoći prema podacima za 2014. godinu.


Na vrhu skale su Holanđani, zatim Turci, Marokanci, Somalijci, Iračani, Sirijci, Avganistanci, Iranci, Eritrejci i na kraju Poljaci. Statistika pokazuje da je skoro 70% Somalijskih migranata na socijalnoj pomoći.

Ovo potvrđuje da argument da su migranti potrebni da bi se popunila radna mesta jednostavno nije utemeljen. Pored toga statistika pokazuje da među migrantima postoji jedna grupa koja je više nego vredna, a to su Poljaci. Oni su na socijalnoj pomoći manje nego Holanđani.

Od ukupne populacije Holandije 16% se nalazi na socijalnoj pomoći, a od tih 16% Holanđani čine samo 2%. Sistem socijalne zaštite u Holandiji jednostavno nije dizajniran da ima 16% nezaposlenih koji žive na račun poreskih obveznika koji rade – zaključuje Van de Beek.

Sa sadašnjim trendom migracije procenjuje se da će Holanđani postati manjina u svojoj zemlji u narednih 40 godina.

Izvor: Dnevna Gazeta/Glas Evrope

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite

Inline
Inline

Kontaktirajte nas