ODBIJEN ZA POSAO POLICAJCA: Nisi gej ili etnička manjina, strejt ljudi nam ne trebaju! (FOTO)

ODBIJEN ZA POSAO POLICAJCA: Nisi gej ili etnička manjina, strejt ljudi nam ne trebaju! (FOTO)

Nekada je postojala diskriminacija prema manjinama, ali danas živimo u drugačijem svetu u kome se diskriminacija i rasizam sprovede prema većini. Da je diskriminacija osoba bele boje kože i heterosksualaca stvaran i ozbiljan problem pokazao je najnoviji sudski proces povodom diskriminacije strejt mladića koji je odbijen za posao policajca.

Foto: Pixabay

Sin policajca pokušao je da se zaposli u policiji, ali je odbijen sa obrazloženjem da je „belac, heteroseksualac bez invaliditeta“.

Metju Furlong (Matthew Furlong) star 25 godina aplicirao je za posau u Češir policiji (Cheshire) gde je njegov otac Liam (52) detektiv.

Mladić je sa odličnim ocenama položio testove, ali je stanica obrazložila da ga neće primiti jer trenutno traže etničke manjine ili gej i transrodne pojedince.

Furlog je nakon odluke podneo tužbu za diskriminaciju protiv Češirske policije, po osnovi da mu je ugrožena ravnopravnost i pobedio je u slučaju.

Ovo je prvi uspešan slučaj u kojome se osoba evropskog porekla poziva na pitanje diskriminacije. U presudi prošle nedelje sudija je kritikovao policiju jer tretira kandidate na osnovu boje kože i seksualne orijentacije, kao i da Furlog ima pravo na rad iako nije invalid.

Metju Furlog je odbio da komentariše slučaj, kao i je njegov otac detektiv Liam Furlog koji je rekao „Pokušao sam da se ne mešam u ovaj politički vruć krompir. Šefa stanice interesuje različitost, to je ispravno, ali sve mora da se radi po zakonu, a ovo nije bilo po propisima“.

Sara Tornton predsedavajuća Nacionalnog saveta šefova policijskih stanica, uputila je rasističke anti-evropske komentare na odluku, rekavši da je problem što će policija ostati „većinski bela“, iako je sama Velika Britanija zemlja u kojoj Evropljani čine većinu stanovništva, pa je sasvim prirodno da čine većinu i u policiji.

Takozvana „pozitivna diskriminacija“ je protekle decenije uzela maha u brojnim zemljama Evrope, pa je po argumentu navodne istorijske krivice manjinama dodeljivana veća socijalna pomoć, povlastice u zdravstvu kao i prednost prilikom upisa na fakultete. Kritičari ideje ističu da se radi o rasizmu sa lepim imenom, a da se večina diskriminiše na osnovu svog etničkog porekla, dok im se govori da su moralno inferioni u odnosu na manjine i da moraju da podnesu finansijse žrtve zarad ostvarivanja veće „različitosti „.

Izvor: Dnevna  Gazeta/Dejli Mejl

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite