PLAN ZA RUŠENJE TRAMPA: Ovo su rovci unutar njegove stranke koji planiraju kandidovaturu na izborima…

PLAN ZA RUŠENJE TRAMPA: Ovo su rovci unutar njegove stranke koji planiraju kandidovaturu na izborima…

Sve je izvesnije da će Tramp imati protivkandidata na stranačkim izborima Republikanske partije

Polako ali sigurno javnost i glasači u Sjedinjenim državama se spremaju za predstojeću izbornu sezonu koja je uveliko počela unutarstranačkim izborima u Demokratskoj stranci.

Piše: Jovan Tripković

Prva stanica za demokratske kandidate koji bi hteli da osvoje nominaciju svoje stranke jeste savezna država Ajova. Četiri godine ranije, ova država je bila u centru političke borbe republikanskih kandidata iz koje je kao pobednik izašao senator Ted Kruz sa svega nešto više od tri posto više osvojenih glasova od predsednika Trampa. Inače, Ajova važi za konzervativnu saveznu državu i uporište evangelističkih glasača. Shodno tome ne treba da čudi da su kandidati poput Teda Kruza, Marka Rubia i Bena Karsona koji su bliski evangelističkim glasačima osvojili zajedno oko šezdeset posto glasova republikanaca.

Upravo u toj činjenici partijska republikanska elita vidi svoju šansu u nameri da spreči Trampa na putu do drugog predsedničkog mandata. Po poslednjim istraživanjima 81% članova Republikanske stranke u Ajovi podržava rad predsednika Trampa. Međutim, po istom istraživanju 40% republikanaca u Ajovi se nada da će Tramp imati protivkandidata na stranačkim izborima za predsedničku nominaciju Republikanske stranke. Istovremeno 41% članova se protivi ovom scenariju, dok 19% nema mišljenje po ovom pitanju.

Ovakve brojke su jasni pokazatelj da će republikanska partijska elita pokušati da politički kapitalizuje zatečeno stanje u nadi da će time sprečiti Trampovu pobedu na predsedničkim izborima 2020. godine. Ovoj tvrdnji ide u prilog i nedavna izjava guvernera Džeba Buša, predstavnika partijske elite da bi bilo poželjno da Tramp ima jakog protivkandidata na sledećim stranačkim izborima. U slučaju realizacije ovakvog scenarija, to bi značilo da bi predsednik Tramp morao da se bori na dva fronta: protiv demokrata, ali i političkih neprijatelja iz redova republikanaca.

Istorija se ponavlja

Pojavljivanje protivkandidata trenutnom predsedniku na stranačkim izborima, a za predsedničku nominaciju demokrata i republikanaca svakako ne bi bila novost. Naprotiv, postoji duga tradicija ove prakse u modernoj američkoj političkoj istoriji. Međutim, Tramp bi bio prvi predsednik od 1992. godine koji bi se suočio sa protivkandidatom, ako bi se ove političke prognoze ostvarile. Samo pojavljivanje protivkandidata trenutnom predsedniku, bez obzira na uspešnost tog protivkandidata šalje lošu političku poruku široj američkoj javnosti i kroz istoriju je obično koštalo izazvanog predsednika mandata u Beloj kući. 1992. godine kada se ovako nešto desilo Pet Bjukenen je izazvao Džordž H.W. Buša za predsedničku nominaciju.

Iako je Bjukenen imao veliku podršku u Nju Hemširu i Južnoj Karolini, na kraju trke nije uspeo da osvoji ni jedan delegatski glas na stranačkoj konvenciji. Nakon ovih stranačkih izbora, Buš je izgubio predsedničke izbore u trci za drugi mandat. Daleko bolji istorijski primer je kandidatura Teda Kenedija protiv tadašnjeg predsednika Kartera 1980. godine za nominaciju Demokratske stranke. Iako je na početku Kenedi imao veću podršku, na kraju kampanje je ipak izgubio od predsednika Kartera. Ovi unutarstranački izbori su toliko polarizovali Demokratsku stranku, da je tokom završne konvencije Ted Kenedi odbio da pruži ruku predsedniku Karteru koji je želeo tim gestom da pokaže partijsko jedinstvo.

I u ovom slučaju ishod na predsedničkim izborima je unapred bio poznat: Karter gubi od Ronalda Regana. Pored ova dva skorija primera, američka javnost pamti i protivkandidaturu Ronalda Regana koji je izazvao na stranačkim izborima tadašnjeg predsednika Džeralda Forda. Nešto stariji amerikanci se sećaju i stranačkih izbora 1968. godine u kojima je Judžin Mek Karti izazvao predsednika Lindona Džonsona. U oba slučaja rezultat je jasan predsednik Ford je izgubio od Kartera, a Lindon Džonson se povukao iz trke za predsedničku nominaciju ostavljajući svoju partiju na cedilu što je imalo za posledicu gubitak predsedničkih izbora i dolazak Ričarda Niksona na vlast.

Bill Veld – ozbiljan igrač ili pijun

Čini se da predsednik Tramp već ima prvog protivstranačkog kandidata na predstojećim stranačkim izborima 2020. godine. Taj kandidat je bivši guverner savezne države Masačusets , Vilijam Bil Veld. Sredinom februara ove godine Veld je najavio da je osnovao odbor koji se bavi mogućom predsedničkom kampanjom.

Pored toga što je bio dugogodišnji guverner Masačusetsa i što predstavlja elitu Republikanske partije, Bil Veld je tokom izbora 2016. godine bio kandidat Libertarijanske partije za potpredsednika Sjedinjenih država. Tokom te kampanje senator Mit Romnija je izjavio da bi sigurno glasao za Libertarijansku partiju, ako bi njihov kandidat za predsednika bio Bil Veld umesto Gerija Džonsona.

U jeku izborne kampanje Bil Veld je u razgovoru za medije izjavio da lično garantuje za Hilari Klinton, za koju je rekao da je osoba visokih moralnih vrednosti , koju prevashodno krasi iskrenost. Ovakve izjave, ali i činjenica da je Bil Veld član Saveta za spoljne poslove i veliki pobornik severnoameričkih integracija, su isprovocirale mnoge članove Libertarijanske i Republikanske stranke.

U određenim medijima desne orjentacije je pežorativno okarakterisan kao liberal i globalista, koji je duboko povezan sa političkim elitama globalista Demokratske i Republikanske partije. Uzimajući to u obzir, mnogi konzervativni političari postavljaju s’pravom pitanje ko stoji iza Bil Velda i ko podržava njegovu protivkandidaturu predsedniku Trampu? Da li je to možda Hilari Klinton? Mit Romni ili neko treći?

Mit Romni – čovek iz senke

Predsednički kandidat iz 2012. godine i bivši guverner Masačusetsa, a sada senator savezne države Jute se već nekoliko godina pominje kao izvesni protivkandidat predsedniku Trampu.

Od samog ulaska Trampa u trku za predsednika, religiozni Romni se grozio njegove vatrene retorike, bračnih neverstava i seks skandala. U martu 2016. godine, Romni je odlučio da prekine svoju višegodišnju ćutnju održavši svojevrsni govor uperen protiv Donalda Trampa.

Tom prilikom izjavio je da je Tramp lažljivac, prevarant i da mu nije mesto na čelu Sjedinjenih država; da je nepoštenje deo Trampovog bića koje je duboko šovinističko, seksističko i pohlepno. Već te 2016. godine, senator Romni se pominjao kao Trampov kandidat na letnjoj konvenciji Republikanske stranke; a u ulozi protivkandidata se pominje od novembra iste godine i pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima.

Shodno tome, ne treba da čudi scenario po kome bi Romni izazvao Trampa na sledećim stranačkim izborima za predsedničku nominaciju Republikanske stranke. Ovoj tvrdnji ide u prilog i činjenica da je Romni od skora i senator savezne države Jute. Iz određenih dobro obaveštenih izvora bliskim predsedniku Trampu, uključujući i Rodžera Stouna dolaze tvrdnje po kojima Mit Romni namerava da iskoristi svoju novostečenu poziciju, za moguću predsedničku kampanju odnosno za borbu protiv predsednika Trampa.

Međutim, postoji i drugi scenario po kome Mit Romni ne želi da uđe u direktan okršaj sa predsednikom Trampom. U ovom slučaju Romnijev plan podrazumeva pronalaženje, ali i pružanje finansijske, organizacione, terenske i političke podrške protivkandidatu koji je dovoljno jak ako ne da pobedi Trampa na stranačkim izborima, onda da našteti njegovoj šansi da pobedi na predsedničkim opštim izborima. Sasvim je izvesno da Bil Veld može da bude taj kandidat i korišćen kao potrošni pijun od strane Romnija i republikanskih elita za probanje glasačkog, stranačkog i javnog mnjenja, a u potrazi za boljim i ozbiljnijim kandidatom.

Licitiranje imenima

Pored Bila Velda (koji je objavio mogućnost kandidovanja) i Mita Romnija (čija kandidatura lebdi u vazduhu), ime bivšeg guvernera Ohaja Džona Kejsika se spominje od samog početka Trampovog predsedničkog mandata. Takođe, u američkim medijima se Kejsik spominjao kao potpredsednički kandidat Džoa Bajdena na izbornoj listi koja je trebala da ujedini Ameriku.

Realnost je sasvim drugačija: po jednom istraživanju od pre 2 godine, guverner Kejsik je uživao oko 23 posto podrške republikanaca u slučaju objave svoje kandidature protiv Trampa. Mnogi analitičari tvrde da su trenutno brojke još gore kada je Kejsik u pitanju i da bi bivši guverner Ohaja bio pregažen u duelu sa Trampom.

Međutim, pored pomenutih mogućih protivkandidata u igri je i zvezda u usponu i istinski predstavnik Reganove Republikanske partije, senator iz Nebraske Ben Sasi koji je po tvrdnjama čuvenog neokonzervativca Bila Kristola pokazao zainteresovanost za kandidaturu protiv predsednika Trampa. Takođe, i guverner Marilenda Leri Hogan razmišlja o mogućoj kandidaturu za predsedničku nominaciju Republikanske stranke. Guverner Hogan je već imao nekoliko sastanaka sa prominentnim republikancima i za medijie je izjavio da planira da poseti saveznu državu Ajovu.

Hogan jedinstveni političar u Republikanskoj partiji s’obzirom da je pobedio u trci za drugi mandat za guvernera u državi koja je naklonjena Demokratama. Pored toga, guverner Hogan u javnosti često naglašava neophodnost saradnje dve partije u cilju stvaranja nacionalnog jedinistva, što ga zasigurno čini prihvatljivim i članovima Demokratske stranke.

Tramp zna sta mu se sprema

Od samog početka Trampovog mandata se uveliko spekuliše o mogućem protivkandidatu i licitira se sa različitim imenima ljudi koji bi mogli da izazovu trenutnog predsednika na predstojećim stranačkim izborima. Uzimajući u obzir da se ovaj scenario pominje od njegovog prvog dana u Beloj kući, čini se da je predsednik Tramp ozbiljno shvatio ovu pretnju za njegov mogući reizbor. Republikanska stranka Južne Karoline, koja je jedna od prve tri države u kojima se održavaju stranački izbori je najavila mogućnost suspendovanja istih za predstojeće predsedničke izbore 2020. godine.

Šef republikanca Južne Karoline je izjavio da Republikanska partija ove savezne države snažno podržava predsednika Trampa i shodno tome ne vidi razlog organizovanja stranačkih izbora. Inače republikanci Južne Karoline su takođe suspendovali stranačne izbore 1984. i 2004. godine, prilikom reizbora Ronalda Regana i Buša Mlađeg. Ovakav potez Republikanske stranke iz Južne Karoline bi sigurno odgovarao predsedniku Trampu, koji se okružio prominentnim republikanskim funkcionerima iz ove države.

Nasuprot, većinske podrške suspendovanju stranačkih izbora, određeni republikanci upozoravaju na dugoročnu štetnost ovakve odluke za demokratičnost procesa odlučivanja u samoj stranci.

Takođe pored stranačkih izbora, predsednik Tramp i ljudi bliski njemu već uveliko pokušavaju da zapuše rupe u medijima bliskim Republikanskoj stranci. Shodno tome ne treba da čudi da je na Foks televiziju od početka Trampovog mandata došao da radi veliki broj Trampovih bivših savetnika i članova izbornog štaba koji su postavljeni na ključna mesta. Takođe, neki od Trampovih bivših savetnika poput Sebastijana Gorke ubrzano šire svoj medijski uticaj kroz radio i televizijske emisije koje imaju nacionalnu pokrivenost.

Pripremanje medijskog terena

Dolaskom Donalda Trampa na vlast, mnogi republikanski donatori su shvatili da bi u cilju ostvarivanja svojih političkih interesa morali da se priklone novoizabranom predsedniku. Ovo je za posledicu imalo da su takozvani Nikad Tramp republikanci, ostali bez finansiranja, a samim tim i izvora prihoda. Verovatno najprominetnija žrtva ovakvog političkog raspleta jeste neokonzervativni magazin ”Nedeljni standard”, na čijem čelu su bili Bil Kristol i Stiven Hejz , osvedočeni protivnici predsednika Trampa. Nekoliko nedelja posle gašenja ”Nedeljnog standarda”, Bil Kristol je pokrenuo novi neokonzervativni sajt ”The Bulwark” (prevod na srpski bedem) koji bi trebao da služi kao medijska platforma anti-Tramp republikancima. Takođe, Bil Kristol je pokrenuo i neprofitnu organizaciju Odbranimo demokratiju zajedno čiji je glavni cilj da pronađe dostojnog protivkandidata predsedniku Trampu. U tu svrhu, Bil Kristol je pričao sa Benom Sasijem, Džonom Kejsikom, bivšim senatorom iz Arizone Džef Flejkom, ali i bivšom ambasadorkom Sjedinjenih država u Ujedinjenim nacijama Niki Hejli. Pored Bila Kristola, u avanturu osnivanja novog konzervativnog medija, a sa ciljem stvaranje anti-Tramp medijske platofrme upustuli su se i Stiven Hejz, bivši urednik Nedeljnog standarda i Džona Goldberg, bivši urednik ”Nacionalnog Revjua”. Hejz i Goldberg su trenutno u potrazi za investitorima i očekuju da će njihov mediji početi sa radom od septembra ove godine, upravo tokom perioda kada bi stranački izbori bili u punom jeku. Ostaje da se vidi da li je to slučajnost ili ne? Jedno je sigurno, pred Amerikom je turbulentan i neizvestan politički period.

Izvor: Blog Američka Politika

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite

Inline
Inline