Srbija prodala 80% izvora pijeće vode strancima

Srbija prodala 80% izvora pijeće vode strancima

Ukupna količina vode na našoj planeti procenjuje se na oko 1.4 miliona kubnih kilometara, od čega se samo 2.5% odnosi na slatku vodu, pa je čak i od te količine samo 20% pogodno da se uz relativno malu popravku (prečišćavanje i dezinfekciju) iskoristi za ljudske potrebe.

Svet je suočen sa najvećom do sada zabeleženom krizom snabdevanja vodom. Ujedinjene nacije su upozorile na prognozu da će sredinom 21. veka čak 7 milijardi ljudi biti suočeno sa nedostatkom vode, jer broj stanovnika planete raste, a vodeni resursi su sve manji. Najdramatičnije prognoze predviđaju čak i ratove za zalihe pijaće vode.

Srbija ima više od 400 izvorišta zdrave i pitke vode vrhunskog kvaliteta, od čega je eksploatisano tek oko 20 odsto. To je i bio razlog da nadležna komisija Ujedinjenih nacija, Srbiju uvrsti među prvih pedeset zemalja u svetu koje raspolažu velikim rezervama zdrave i pitke vode. U isto vreme, registrovano je i 286 različitih tipova mineralnih, termalnih i termomineralnih voda.

I Srbija bi u budućnosti mogla da oskudeva u pijaćoj vodi, a najveći uzrok tome jeste zagađenje i neadekvatna regulacija otpadnih voda. Srbija je jedna od zemalja sa najvećom potrošnjom vode u Evropi ali uprkos tome, istraživanje koje su sprovele Ujedinjene nacije rangiralo je Srbiju na 47. mesto od 180 zemalja po količini i kvalitetu resursa vode. Srbija učestvuje sa 0,3 odsto u svetskim izvorima pijaće vode.

Oko 50% zagađenja ispuštenog u vode dolazi od industrijskih postrojenja, a problem predstavljaju i direktno ispuštanje kanalizacije u vodotokove. Za ceo sektor voda neophodno je uložiti ukupno 5,6 milijardi evra, a samo za rešavanje problema komunalnih otpadnih voda oko 3,2 milijarde evra. Pravila EU nalažu da svaka država članica treba da ima 320 postrojenja za čistu vodu, Srbija ih ima svega 36, a od njih većina ne radi punim kapacitetom.

Srbija ima više od 400 izvorišta zdrave i pitke vode vrhunskog kvaliteta, od čega je eksploatisano tek oko 20%

Vlasnici ovih izvorišta, u poslednjih desetak godina, postale su strane kompanije. Gotovo 80% flaširane vode koja se puni u Srbiji je u rukama kompanija iz Nemačke, Amerike, Francuske i Holandije. Privatizacija vodosnabdevanja je npr. zakonom zabranjena u Holandiji. Njihovu vodu ne daju, ali je u drugim zemljama eksploatišu pošto imaju jednu od tri najveće svetske kompanije za preradu vode.

Bogati državni fondovi poput onog u Norveškoj već duži niz godina usmereni su na kupovinu izvora pitke vode širom sveta, uglavnom u zemljama u razvoju, procenjujući kako nakon ere nafte dolazi era vode. Zajedničko svim ovim privatizacijama je da su kupci plaćali po nekoliko miliona evra, a da su njihovi čisti profiti godišnje premašivali pola milijarde evra.

Vlasinska Rosa
kompanija Coca-Cola, Amerika

Palanački Kiseljak
kompanija Kolinska, Slovenija

Knjaz Miloš
Mid Europa Partners, London

BB Minakva
Global Water Investment Group, Devičanska ostrva

Beogradska industrija piva
koja eksploatiše i flašira mineralnu vodu, kompanija Alita i United Nordic Beverages, Litvanija i Švedska

Mivela
kompanija Agrokor, Hrvatska

Srbija je u tišini prodala izvorišta mineralne vode bez javne rasprave, bez mišljenja javnosti i saglasnosti svojih građana. Naša zemlja nije iskoristila šansu da kroz svoj najbogatiji prirodni resurs državu pretvori u strateški važnu i bogatu zemlju. Tih 60 miliona evra ostvarenih prodajom nije iskorišćeno da se reše problemi sa vodosnabdevanjem u našim gradovima.

Prema Zakonu o vodama, vodni resursi se tretiraju kao javno dobro a sama izvorišta se ne mogu privatizovati već su u vlasništvu Republike Srbije, koja izdaje dozvole za njihovo korišćenje. Vodeći proizvođači flaširane vode u Srbiji već su stekli pravo na eksploataciju izvorskih voda, navodno na 99 godina.

Izvor: Agronomija.rs/Minttv.rs

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite