STEZANJE KAIŠA: 69 opština će povećati lokalne poreze, zbog pomoći migrantima…

STEZANJE KAIŠA: 69 opština će povećati lokalne poreze, zbog pomoći migrantima…

Imigracija je trebala da obezbedi penzije i spasi ruralna područja, najavljivali su razni evropski, pa i švedski političari. Sama Švedska trebala je da postane  „najbogatija u Europi“ i ostvariti kombinaciju „humanitarne i ekonomske supersile.“ Malo sutra!

Foto: Pixabay

Umesto utopijske idile, još prošle godine je najmanje 69 od 290 švedskih opština upalo u proračunski deficit. Porast stanovništva rezultirao je porastom onih koji ne doprinose, ali imaju potraživanja. Najveći deo socijalnih naknada već dugo vremena odlazi imigrantima koji nisu zaposleni te predstavljaju ogroman finansijski teret.

Opštine su danas prisiljene da same snose troškove novih dolazaka, navodi list Expressen. Istovremeno državna televizija SVT priznaje da „mnogi novopridošli nemaju posao“, objašnjavajući krizu u opštinama. Premda SVT u još jednom članku o istoj temi ne spominje ništa o imigraciji, upravo ona je kriva za probleme u oblasti ekonomije.

Sve te opštine ušle su u deficit u 2018. godini. Pored toga, drugih šesnaest regija takođe je pokazalo slabije rezultate.

Međutim, troškovi će usled nastavka imigracione politike postati samo veći. Očekuje se da će do 2022. godine opštinama trebati 38 milijardi švetskih kruna (SEK) više nego danas. Povećanje državne pomoći od 5 milijardi godišnje, koju obećava vlada, neće biti dovoljno.

Očekivano, slede mere „stezanja kaiša“ i podizanje poreza već iduće godine.

„Sa tim rezultatom očekujemo da će se porez povećati za ukupno 0.13 SEK [po poreznom obvezniku], a gotovo sve regije i opštne rade na poboljšanjima uštede i učinkovitosti“, kaže glavna ekonomistkinja veća švedskih opština (SKL) Annika Wallenskog.

Ovo je ujedno i jedna od najtežih ekonomskih situacija u Švedskoj nakon mnogo godina. Primera radi, grad Flen, koji slovi kao „Švedska u malom“, suočen je sa deficitom od 55 miliona SEK. Da bi uštedeli novac, opštinske vlasti tog mesta pokušavaju koristiti kamere umesto pravih kućnih poseta starijim osobama kao bi videli kada im je potrebna nega ili pomoć!

Drugi primer enormnog deficita je mesto Danderyd, sa manjkom od 80 milijuna SEK.

„Ovo je samo početak“, rekla je Wallenskog.

Izvor: Expressen/Dnevna Gazeta/ Tribun.hr

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite