OPŠTE RASULO U EU: Parlament rasparčale ideološke razlike, ne mogu da izaberu vođu!

OPŠTE RASULO U EU: Parlament rasparčale ideološke razlike, ne mogu da izaberu vođu!

Nekada najmoćnija organizacija na tlu Evrope doživljava potpuni kolaps, a podpredsednik EU parlamenta Antonijo Tajani kaže da će uslediti pregovori o budućnosti EU.  Od Amsterdama do Atine, od Švedske do Španije, nedavno održani nacionalni izbori širom Evrope ukazuju na rapidno rasparčavanje političke scene: velike partije se smanjuju, male rastu, a rasparčavanje je sada zadesilo i Evropski parlament, piše Gardijan.

Na ovogodišnjim evropskim izborima najviše pažnje privuklo je jačanje populista sa krajnje desnice, koji su naumili da razbiju višedecenijski konsenzus između snaga desnog i levog centra i smanje uticaj EU u nastojanju da vrate moć članicama, navodi se u tekstu koji prenosi pro-EU list Gardijan.

Upravo sa tim ciljem Mateo Salvini iz italijanske Severne lige nastoji da stvori savez sa desnim partijama, kao što su Nacionalni skup Marin le Pen u Francuskoj, Alternativa za Nemačku (AfD), Austrijska slobodarska partija, Danska narodna partija (DPP) i Partija Pravih Finaca.

Navodni puč italijanskog potpredsednika vlade proširuje grupu već postojećih evroskeptika, dovođenjem članova iz druge dve. Ako tome pridodamo konzervativne nacionaliste i snage sa krajnje levice, čini se da tabor za „manje EU“ zauzima oko trećinu od ukupno 751 mesta u parlamentu.

Kako Gardijan ocenjuje, rad parlamenta, koji je poslednjih godina dobio značajna dodatna ovlašćenja i sada igra važnu ulogu u zakonodavnom procesu EU, nesumnjivo je postao složeniji, ali ne samo zbog jačanja populista.

Posle Evropskih izbora 1979, parlament vode dve glavne grupe desnog centra i levog centra, što je posledica činjenice da je ogromna većina građana EU iz zemalja kojima su upravljale partije iz jedne od te dve grupe.

Sa konstantnim slabljenjem uticaja centrističkih partija širom Evrope, sada se to može reći za manje od 40 odsto evropskih glasača. U glavnim članicama poput Italije, Grčke, Poljske i Francuske, vladaju partije koje ne pripadaju ni Evropskoj narodnoj partiji (EPP), ni Socijalistama i demokratama (S&D). U skladu s tim, razumljivo je što su dve velike grupe izgubile mesta u parlamentu – prema preliminarnim rezultatima, više od 90 poslanika sve zajedno.

Oni koji su osvojili dodatna mesta jesu liberalne demokrate (oko 40, uglavnom zahvaljujući Republici u pokretu Emanuela Makrona), Zeleni (plus 20) i nacionalisti (takođe plus 30, uglavnom zahvaljujući Salvinijevoj Ligi).

Posledica će biti nikad rasparčaniji parlament, a tabor nacionalista i evroskeptika koji se zalaže za „manju EU“ odražava tu rascepkanost na osnovu dubokih ideoloških i političkih razlika.

Poljska nacionalistička Partija prava i pravde i desničarske socijaldemokrate nisu hteli da se priključe Salvinijevom savezu, zato što ne dele njegovu pro-rusku, navodi se u tekstu.

Kada je reč o imigraciji, Salvini se zalaže za sistem kvota koji bi obavezao članice da ravnopravnije raspodele tražioce azila među sobom, te smanje pritisak na države na jugu, koje se nalaze na udaru na istoku, i mnogi drugi odbacuju takvu šemu.

To znači da su slabi izgledi za ostvarivanje ubedljive većine, kakva je u prošlosti postojala u parlamentu prilikom donošenja evropskih zakona. Koalicije između grupa postaće češće, što će verovatno otežati donošenje odluka u osetljivim oblastima, kao što su budžet EU, granična kontrola i mere protiv klimatskih promena.

Političke prepreke za EPP da potraži podršku od desnice u sopstvenim redovima dodatno će otežati stvari. Koalicija desnog centra i suverenističke desnice, kakva je donedavno postojala u Austriji, nezamisliva je u Briselu, između ostalog i zbog toga što bi to dovelo do rasparčavanja EPP, koja već sada ima podeljeno mišljenje o odnosu prema mađarskom lideru Viktoru Orbanu.

Poricanje da će fragmentacija biti dobra.

Podeljeniji Evropski parlament može da oteža i iskomplikuje proces donošenja odluka u EU – smatraju Agata Gosinska-Jakubovska i Leonard Šite iz Centra za evropske reforme, ali dodaju da bi to takođe bio blagoslov za evropsku demokratiju. Prema njihovim rečima, veća politička konkurencija na nivou EU mogla bi da podstakne interesovanje za izbore u Evropskom parlamentu, a to bi bio zdrava pojava u EU.

Luk van Midelar, poznati holandski istoričar EU, veruje da bi „prava opozicija“, koju dovode u opasnost političari poput Salvinija i Orbana, mogla da ojača Evropski parlament.

Sve do sada skupštinu je uglavnom karakterisala želja da „depolitizuje“ diskusiju gde god je to moguće, svodeći ih na potragu za tehničkim ili proceduralnim rešenjem, što je oslabilo kredibilitet EU, ocenjuje Van Midelar.

Nasuprot tome, ozbiljnija politička debata mogla bi da ojača parlament, zato što bi „uverljivije odražavala celokupan spektar javnog mnjenja u EU“, piše Gardijan.

Tajani: Početak pregovora o budućnosti EU

Predsednik Evropskog parlamenta Antonijo Tajani kaže da je većina grupa u Parlamentu podržala princip izbora „vodećeg kandidata“ sa evropskih izbora za mesto predsednika Evropske komisije.

Tajani kaže da će o stavu Evropskog parlamenta informisati EU lidere koji će na neformalnom samitu u Briselu razgovarati o kandidatima za vodeće pozicije u EU.

„Naš cilj je da radimo u interesu demokratije i dobrobiti građana Evrope“, poručio je Tajani.

Predsednici i premijeri zemalja članica EU sastaju se na večeri u Briselu kako bi nakon upravo završenih evropskih izbora razmotrili potencijalne naslednike Žana Kloda Junkera na mestu predsednika Evropske komisije, ali i kandidate za predsednika Evropskog saveta, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost i predsednika Evropske centralne banke.

Princip tzv. „vodećih kandidata“ podrazumeva da grupa koja osvoji većinu u novom sazivu Evropskog parlamenta imenuje prvog sa svoje liste za mesto predsednik Evropske komisije. Tome se suprotstavlja grupa zemalja članica na čelu sa francuskim predsednikom Makronom, koji insistira na pravu zemalja članica koje proizilazi iz evropskog Ustava da odlučuju o vodećim mestima EU institucija.

Vodeći kandidat Evropske narodne partije, koja je osvojila najviše mesta u novom sazivu Evropskog parlamenta, Manfred Veber slovi za najjačeg kandidata za mesto predsednika Evropske komisije.

U Evropskom parlamentu trenutno se vode pregovori grupa oko uspostavljanja koalicija neophodnih za formiranje parlamentarne većine.

Dugogodišnji koalicioni partneri Evropske narodne partije Socijaldemokrate poručile su da žele „progresivnu“ koaliciju gde ne vide mesta za politiku „održavanja stvari onakvim kakve jesu“, a za koju se, prema rečima socijaldemokrata, zalažu konzervativci EPP-a.

Očekuje se da EU lideri večeras u Briselu razmotre stavove i imenuju svoje kandidate o čemu bi se odlučivalo na junskom samitu u Briselu.

Odluku Evropskog saveta o novom predsedniku Evropske komisije mora da ratifikuje i Evropski parlament što se očekuje nakon inaguracije novog saziva zakazane za 2. jul.

Izvor: Gardijan/Dnevna Gazeta/Blic

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite