MARIN LE PEN ODBRUSILA EVROKRATAMA: Kosovo je Srbija, to jasno kaže i rezolucija 1244…

MARIN LE PEN ODBRUSILA EVROKRATAMA: Kosovo je Srbija, to jasno kaže i rezolucija 1244…

Predsednica francuske stranke Nacionalno okupljanje. Izbori za EP znače i kraj podrške EU iredentizmu Kosova. Zaustaviti negiranje identiteta koji je vekovima stvaran. Le Pen uprkos stava vladajuće elite u EU da je status Kosova sporan, ističe da je rezolucija 1244 direktno i nedvosmisleno rekla da štiti integritet Srbije u njenoj celosti. 

Poruka koju su glasači poslali širom EU je jasna. Sistem u okviru koga su socijaldemokrate i narodnjaci delili pozicije i vlast u redovnim intervalima doveden je u pitanje i osporen je. Nacionalne snage koje su se suprotstavile tom nadnacionalnom i antidemokratskom mondijalističkom skretanju s kursa posvuda su doživele izborni uspeh.

To ističe Marin le Pen, predsednica stranke Nacionalno okupljanje koja je na nedavnim izborima za Evropski parlament osvojila najviše glasova u Francuskoj. Le Penova isnistira na suverenosti nacija, a tako gleda i na kosovsko pitanje.

* Kako vidite dijalog između Beograda i Prištine i šta je prema vašem mišljenju rešenje za Kosovo? Kako Srbija može da očuva svoj teritorijalni suverenitet?

– Pokret kojem predsedavam oduvek se protivio nezavisnosti Kosova, vodeći računa o tome da se ispoštuje Rezolucija 1244 usvojena 10. juna 1999. godine, koja je potvrdila „posvećenost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije“. Podrška Evropske unije iredentizmu ima cilj da oslabi nacije tako što će ih rasturiti. Radikalno se tome protivimo.

* Kako ocenjujete trenutne odnose između Francuske i Srbije?

– Održavamo sa Srbijom veoma stare odnose prijateljstva, koje vreme nije promenilo. Sa Srbijom, tokom celog procesa njenog oslobađanja od otomanske vladavine u 19. veku, Francuska je uspostavila diplomatske, ekonomske i kulturne privilegovane odnose i bratstvo po oružju ojačano tokom Prvog svetskog rata. Ovi odnosi, naravno, moraju da budu očuvani i obogaćeni ojačanim partnerstvom u okviru bilateralnih veza.

* Mislite li da Srbija jednom treba da uđe u EU koja će biti Evropa suverenih nacija i da li je 2025. godina realan datum za to?

– Kao što znate, mi se borimo protiv političkog sistema koji predstavlja EU, i zbog toga smo protiv principa proširenja, koji je, pre svega, proces transfera suvereniteta i razvodnjavanja identiteta. Štaviše, s obzirom na totalitarna iskakanja u funkcionisanju EU, ne verujem da Srbija ima interes da se integriše u ovaj sistem.

Politika ucena i pretnji protiv Mađarske, zbog toga što s pravom odbija da bude podložna migrantskim kvotama i učestaloj politici uplitanja Evropske komisije u politički život država članica, signali su upozorenja koji ne treba da se zanemaruju.

* Kakvu EU vidite posle evropskih izbora?

– Evropski parlament koji će se formirati posle ovih izbora dovodi u pitanje to staro raslojavanje između desničarskih i levičarskih globalista. Evropa više ne može da se gradi krišom, u kružoku tehnokrata i komesara za koje se nije glasalo. U obzir mora da se uzme mišljenje naroda. I u tome je ovo demokratska revolucija bez presedana.

* Hoće li patriotski pokreti iz Evrope da se ujedine? Planirate li da napravite veliku parlamentarnu grupu sa Mateom Salvinijem? Ko bi sve mogao da uđe u nju?

– Jedinstvo čini snagu, i svako je u nacionalnim krugovima shvatio interes da se uspostavi protivteža dovoljno jaka da se suprotstavi evropejskim politikama koje će se sprovoditi. Po pitanju suvereniteta, identiteta, imigracije, sporazuma o slobodnoj trgovini, važno je zajedničko nastupanje.

Briga za očuvanje evropskih naroda od štetnosti odluka koje donosi Evropska komisija je zajednička. Radićemo u tom pravcu da okupimo što veći broj poslanika koji dele tu viziju zdravog razuma i koji nameravaju da interese evropskih naroda stave iznad svih drugih razloga.

* Hoće li suverenisti moći da utiču na odluke u budućem sazivu Evropskog parlamenta?

– To očigledno proističe iz rezultata izbora. Biće, zavisno od tema rasprave, većine u određenim okolnostima koja će ići i šire od suverenista. To će, na primer, biti slučaj sa sporazumima o slobodnoj razmeni kojima se u Francuskoj suprotstavljaju izabrani predstavnici Žan-Lika Melanšona i Zelenih.

Isto će verovatno da bude i po pitanju migranata, gde će se poljski i mađarski konzervativci, čije zemlje podležu procedurama sankcija, takođe suprotstaviti prisilnom razmeštanju koje je nametnula Komisija i što su podržali narodnjaci i socijaldemokrate.

* Koji su to najveći izazovi s kojima se Evropa danas susreće i kako mislite da im se suprotstavite?

– Sporazumi o slobodnoj trgovini i pitanje migracija su u središtu glavnih ekonomskih, društvenih i identitetskih pitanja s kojima se suočava Evropa. Ova dva pitanja su fundamentalna, jer su deo iste ultraliberalne logike koja predstavlja DNK Evropske komisije. Brisanje granica, trka bez kočnica za profitom i rentabilnošću za manjinu na štetu većine, negiranje identiteta i korena koje je istorija vekovima stvarala da bi se ustupilo mesto multikulturnom, i stoga multikonfliktnom društvu, gde je čovek sveden na jedinu funkciju proizvođača i potrošača.

To znači ići suprotno od pravca istorije, svugde gde građani plebiscitno postavljaju pitanja zaštite, suvereniteta i identiteta. EU se gradi protiv Evrope, tako da je od suštinskog značaja staviti građane u središte javnih prioriteta i politika.

* Šta očekujete od predsednika Francuske Emanuela Makrona posle vaše pobede na evropskim izborima? Mislite li da će pozitivno odgovoriti na vaša očekivanja?

– Čak i pre izbora, Emanuel Makron je sa određenim prezirom odbio mogućnost bilo kakve promene politike koju tvrdoglavo sledi još otkako je izabran. Meseci masovnih i narodnih demonstracija, koji bi vlast u bilo kojoj demokratiji doveli do toga da se vrati pred glasače, nisu imali nikakav uticaj na predsednika koji se zatvorio u autoritarnu i uznemirujuću koncepciju vlasti i koji, izgleda, misli da nema demokratskog izbora protiv njegove politike.

Takođe, rezultati evropskih izbora trebalo je da ga dovedu do toga da raspusti Nacionalnu skupštinu čija zastupljenost više ne odgovara ravnoteži moći i političkoj realnosti zemlje. Emanuel Makron, koji se u ovoj kampanji afektivno i pobornički angažovao, namerava da istraje u ovoj politici bez smisla, suprotnoj interesima francuskog naroda. Na nama je da naspram ovog poricanja realnosti već od danas pripremimo neophodnu zamenu.

* Kako objašnjavate negiranje vaše stranke Nacionalno okupljanje od strane vlasti i glavnih medija u Francuskoj, i pored toga što ste dobili toliko glasova? Čini li vam se to negacijom čitavog jednog dela populacije koji je glasao za vas?

– Sistem uvek koristi sve svoje političke, finansijske i medijske komponente kada oseća da je u opasnosti, kada postane svestan da narod, koji je jedini nosilac suvereniteta, počinje da vraća u svoje ruke vlast koja mu po pravu pripada. Navikli smo na te navijačke i pristrasne istupe medija.

To je već bio slučaj 2017. godine tokom predsedničkih izbora. Međutim, to nema nikakvog uticaja na iskren izbor Francuza. Određeni kreatori mišljenja neće zaplitanjem u poricanju realnosti i gubljenjem u često grotesknim i karikaturalnim napadima obmanuti birače koji sude na osnovu činjenica. Od izbora do izbora oni su dezavuisani i, mora se reći, donekle i diskreditovani.

Izvor: Novosti

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite