DOŠLI SU MRŠAVI: Država muči muku sa gojaznim migrantima, da li je socijalna pomoć previsoka?

DOŠLI SU MRŠAVI: Država muči muku sa gojaznim migrantima, da li je socijalna pomoć previsoka?

Izveštaj švedske Uprave za javno zdravstvo ukazao je na nagli porast takozvanih „socijalnih bolesti“ među imigrantima, što se pripisuje životnim uslovima i načinu života, dok vlasti ne vide razlog za gojaznost migranata u visokoj socijalnoj pomoći već krivicu nose Šveđani jer nisu dovoljno integrisali migrante.  

Za migrante koji dolaze u Švedsku manje je verovatno da će patiti od dijabetesa i visokog krvnog pritiska od onih koji su tamo rođeni. Međutim, nakon samo nekoliko godina ta slika se drastično menja, pokazao je izveštaj Javne zdravstvene službe.

Na primer, samo tri posto Afrikanaca ima dijabetes po dolasku, ali nakon samo pet godina u Švedskoj, njihov udeo se povećava na 14 posto.

Prema izveštaju, samostalno prijavljivanje mentalnih oboljenja takođe je češće među osobama rođenim u inostranstvu, ali uveliko varira zavisno, između ostalog, po starosti, polu i zemlji rođenja. Međutim, žene češće prijavljuju mentalne bolesti, bez obzira na njihovu pozadinu.

„Ovo je neverovatno. Izbeglice koje dolaze u Švedsku obično su prilično zdrave, a zatim se zdravlje značajno pogoršava,“ rekao je za Expressen Johan Karlson, direktor Uprave za javno zdravstvo.

Objašnjenje koje nude vlasti jest da se radi o uslovima života i životnim navikama. Imigranti navodno imaju poteškoća sa ulaskom na tržište rada, često su sopstvenom voljom isključeni iz društva i imaju manji dohodak, što sve ima negativan uticaj na zdravlje. Pa po objašnjenju vlasti migranti postaju gojazni jer su siromašni.

„Uglavnom smo gledali na takozvane ‘bolesti blagostanja‘ kao što su dijabetes i visoki krvni pritisak, a oni su češći kod osoba rođenih u inostranstvu koje su živele u Švedskoj pet ili više godina u poređenju sa ljudima koji su živeli tu kraće vreme,“ objasnio je Karlson.

Istraživanje je pratilo skupinu osoba rođenih u inostranstvu koje su se preselile u Švedsku u razdoblju 1990. do 2014. Veliki broj imigranata koji su došli u Švedsku 2015. i kasnije nisu uključeni u istraživanje.

„U osnovi, to je pitanje integracije“, rekao je Karlson. „Znamo da su fizička aktivnost i dobre prehrambene navike presudni, ali mnogi novopridošli ne prepoznaju lokalnu ishranu i ne znaju šta je dobro. Nedostatak znanja i jezičke poteškoće utiču i na ono što jedete i na mogućnosti za aktivnost. Manje se krećete i postajete tip osobe koja mnogo sedi“.

Slabo znanje o tome kako društvo funkcioniše takođe dovodi do toga da su imigranti manje skloni da traže medicinsku pomoć tokom prvih nekoliko godina, tvrdi Johan Karlson.

Izvor: Dnevna Gazeta/Expresen

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite