PROJEKAT SRBISTAN: Vučiću gazde sa Zapada daju još jedan mandat, ne zbog Kosova nego zbog migranata!

PROJEKAT SRBISTAN: Vučiću gazde sa Zapada daju još jedan mandat, ne zbog Kosova nego zbog migranata!

Ukoliko se u javnom prostoru pojavi bilo kakvo odstupanje od strategije da migrante treba udomiti, samozvani čuvari ljudskih prava pokreću agresivnu kampanju protiv jedino njima vidljivog fašizma i rasizma.

Piše: Dragica Pušonjić

Mnogi migranti širom Srbije žive izvan centara za azilante i prihvatnih centara, bez ikakve evidencije, kontrole i nadzora državnih organa. U spektru tema koje figuriraju u javnom životu, a koje određuju vlast, opozicija i uređivački kolegijumi medija, gotovo da nema prostora za migrante sa Bliskog istoka i iz drugih regiona. Ova spontana politička sloga, inače zavađenih političkih stranaka, proizvela je neformalnu državnu tajnu o životu i ponašanju migranata u Srbiji.

Država je potpuno iskočila iz zgloba, vlasti se ponašaju suprotno onome što rade gotovo sve članice EU. To se da videti na primeru Španije ili Danske, Poljske, Francuske, Italije, a ne samo Mađarske.

Španci ove godine proteruju 9.000 migranata, dva puta više nego 2018, što je u januaru saopštilo njihovo ministarstvo unutrašnjih poslova. Danska socijaldemokratija, koja sada ima premijera, ranije je podržala tada vladajuću partiju desnog centra, pa je ozakonjena zabrana nošenja burki i nikaba na javnom mestu, a usvojen i tzv. zakon o nakitu. Danska policija dobila je ovlašćenje da migrantima zapleni nakit radi plaćanja njihovih troškova. Politički složno, Danci su 2016. odbacili i godišnju UN kvotu za prihvat migranata. Sada drastično pooštravaju legislativu za azilante.

Za razliku od njih, srpska vladajuća struktura migrantsku politiku vodi po zapadnoevropskim i svetskim pravilima, koja ne uzimaju u obzir demografske, ekonomske, nacionalne, razvojne, bezbednosne, državne i sve druge interese Srbije. Vladajućoj oligarhiji logistiku u ovoj vulgarizaciji humanosti pružaju veoma uticajni i građanima nametnuti „katolici veći od pape“.

Naime, ukoliko se u javnom prostoru pojavi bilo kakvo odstupanje od strategije da migrante treba udomiti i integrisati u srpski socium, samozvani dežurni čuvari ljudskih prava i borci protiv ksenofobije pokreću agresivnu kampanju protiv jedino njima vidljivog fašizma i rasizma. To je „jednačina bez ijedne nepoznate“. EU, i ne samo ona, državi donira na desetine miliona evra za razvijanje sistema azila u Srbiji, od smeštaja migranata do kontrole graničnih prelaza. Donirano je, takođe, i angažovanje tzv. nevladinog sektora preokupiranog prosperitetom migrantske populacije u Srbiji.

Umesto vojske, neobučena granična policija

Upravo iz tog sektora se saznaje, uz neizbežno omalovažavanje građana zato što još nisu dobacili do zadatog nivoa empatije (!), da najmlađi migrant u Srbiji ima svega devet godina i živi u napuštenoj štampariji nadomak Šida. Mališan je tek jedan od mnogih maloletnih ili jedva punoletnih migranata koji su bez roditeljske i bilo čije pratnje, a prebivaju na nestvarnim mestima: u napuštenim skladištima, fabrikama, stovarištima… „Al Džazira“ početkom leta navodi da van državnog sistema, u prostorima poput šidske štamparije, obitava između 500 i 1.000 migranata.

Oni pokušavaju da pređu hrvatsku, mađarsku i BiH granicu, ali ih tamošnja policija „hvata, prebija, nanosi im telesne povrede, oduzima mobilne telefone i novac“, pa ih „ilegalno guraju u Srbiju“.

„Naši ljudi su svakodnevno na terenu i prate granice duž kojih se, nažalost, svakodnevno dešavaju ilegalna guranja ljudi“, ogorčen je Radoš Đurović iz Centra za pružanje pomoći tražiocima azila. „Naša je procena da dnevno 50‒60 ljudi bude iz Hrvatske ilegalno vraćano i gurano preko granice u Srbiju, da se situacija sa BiH granicom komplikuje, da i tamo imamo ilegalno guranje ljudi, a to isto potvrđuje situacija na granici sa Mađarskom.“

Kad je već reč o granici, naše državne međe umesto Vojske Srbije od 1. februara 2007. čuva pogranična policija, čime je tadašnja vlast ispunila jedan od uslova Brisela za viznu liberalizaciju. Pogranična policija niti je brojna, niti je opremljena, a nije ni osposobljena za dejstvovanje u visokorizičnim situacijama. Ovo oštroumno ludilo do krajnjeg stepena izoštrava stanje duž granice Srbije i Mađarske.

Naravno da mađarsku granicu, zaštićenu ogradom i sa dva reda bodljikave žice, osim pogranične policije čuva i vojska. Oni migrante vraćaju u Srbiju kroz žičanu ogradu koju su ovi isekli kleštima ili su je preskočili uz pomoć merdevina i ćebeta dobijenog od Komesarijata za izbeglice (KIRS). Ko ima lična dokumenta, dobija smeštaj u novopodignutim, kontejnerskim vojnim bazama u Kelebiji, Bačalmašu, Madarašu i Hercegsantu, gde se nalazi po 150 vojnika. Migranti tu ostaju dok ne dobiju odgovor po zahtevu za azil u Mađarskoj.

Brnabić: „Mudri smo, nudimo im državljanstvo“

Ovaj predložak za skicu stanja u samo jednom gradu ukazuje da je velika srpska migrantska priča u dlaku ista kao u EU, s tom razlikom što se kod nas favorizuje besprizorna bajkovitost, čiji su uzroci u obavezama koje sve vlasti godinama preuzimaju u skladu sa Sporazumom EU i Srbije o stabilizaciji i pridruživanju. Među obavezama je, čak, da o početnom trošku EU prepariramo javno mnjenje za inkluziju migranata ili da zbrinemo maloletne migrante bez ičije pratnje – a kad se integrišu, razabraće se i šta će oni sa nama i šta ćemo mi sa njima.

U prvom migrantskom talasu Srbija je do 31. decembra 2016, prema podacima ministra policije dr Nebojše Stefanovića, dobila 618.412 migranata koji su iskazali želju da ovde zatraže azil. Kasnije, vlasti saopštavaju da su bezmalo svi otišli, da ih je ostalo nekoliko hiljada, što implicira da je tema zatvorena. Ali migranti stižu svakodnevno, sveži, orni i odmorni, ne praznih novčanika, mahom i vojno sposobni…

Izvor: Beogradski glas

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite