(VIDEO) Ovako je Žak Širak slao francuske specijalce u lov na Srbe!

(VIDEO) Ovako je Žak Širak slao francuske specijalce u lov na Srbe!

„Predsednik Miteran se ustezao da se izjasni protiv Srba, važio je za srbofila, govorio je da ne treba „dodavati rat na rat“. Sa dolaskom Širaka nastupio je zaokret“

Knjiga francuskog novinara i publiciste Vensana Nuzila „Ubice Republike“ („Les tueurs de la République“), koja je pre nekoliko godina objavljena u Francuskoj, bavi se ubistvima i specijalnim operacijama tajnih službi u francuskim zonama uticaja u Africi, ali i na Bliskom istoku i u Jugoslaviji.

U intervjuu, autor otkriva kako je jedna takva operacija sprovedena u Bosni i Hercegovini u kojoj je „eliminisan“ bosanski Srbin optužen za ratne zločine, ali i o ulozi frncuskih specijalaca.

Tokom rata u bivšoj Jugoslaviji za operacije „Omo“ su bili zaduženi Fransoa Miteran i Žak Širak.

– Miteran se ustezao da se izjasni protiv Srba, važio je za srbofila, govorio je da ne treba „dodavati rat na rat“. Sa dolaskom Širaka nastupio je zaokret. Tek što je izabran za predsednika, 1995. godine, suočio se sa kriznom situacijom, kada su trupe Ratka Mladića u blizini Sarajeva zarobile oko trista plavih šlemova, među kojima je bilo stotinak francuskih vojnika. Širak je bio besan i ponižen i spremao se da uzvrati.

Vojska ga je savetovala da pošalje komandose da oslobode zarobljenike i ubiju srpske vojnike. Plan je bio da se pošalje više od 250 vojnika i četrdesetak helikoptera. U isto vreme je Jelisejska palata uputila generala Bertrana de la Presla da pregovara sa Mladićem i Radovanom Karadžićem. Pregovori su uspeli, vojnici su oslobođeni i operacija je otkazana. Potom se dogodila Srebrenica i savetovano mu je da pošalje padobrance kako bi spasao civile. Širak je procenio da je to suviše rizično, da bi mogao da izgubi pedesetak vojnika u momentu kada je tek ušao u Jelisejsku palatu. U tom trenutku je bio spreman da naredi ubistvo lidera bosanskih Srba. Smirio se kada je potpisan mir u Dejtonu, koji su nametnuli Amerikanci, a ne Evropljani – kaže Nuzil.

Operacija „Omo“ je sprovedena nešto kasnije.

– Od leta ’97. do kraja ’98. postojao je jak pritisak na Francuze da uhvate osumnjičene za ratne zločine u njihovoj zoni. Haški tribunal ih je optužio da se ne trude i da štite osumnjičene. Na meti se našao Dragan Gagović, bivši šef policije u Foči, koji se krio u francuskoj zoni – priča Nuzil.

Francuske specijalne jedinice su mu postavili zasedu. Njeni pripadnici su se maskirali u vojnike SFOR-a, jedna ekipa je bila zadužena da o njegovom dolasku obavesti drugu ekipu koja je postavila barikade na putu. U automobilu je, međutim, bilo petoro dece, od jedanaest do dvanaest godina, koja su se vraćala sa turnira u karateu. Operacija je trebalo da bude prekinuta zbog nepredviđenog prisustva dece, ali prva ekipa nije upozorila drugu, ili druga to nije uzela u obzir. Na automobil su ispaljena 22 metka i on se srušio u obližnji jarak. Gagović je ubijen, a pravo je čudo što su deca preživela. Zvanična verzija je bila da Gagović nije hteo da se zaustavi na barikadi i da je na njega pucano iz legitimne odbrane. Izvori iz vojnog vrha su mi potvrdili da je naređenje bilo da ga uklone.

– Jedni druge su optuživali da su se dogovorili sa Slobodanom Miloševićem da ne uhvate Karadžića i Mladića. Amerikanci su govorili da su Francuzi u direktnoj vezi sa Karadžićem, što se kasnije pokazalo tačnim, jer je jedan francuski vojnik, koji je bio posrednik, osuđen. Mostovi nisu srušeni, uključujući i period kada se tragalo za ratnim zločincima.Francuzi su sa svoje strane sumnjali da su Amerikanci u Dejtonu postigli dogovor sa Miloševićem o potpisivanju primirja, pod uslovom da se ne diraju Karadžić i Mladić. Umesto da su sarađivali na njihovom hvatanju, ove dve službe su bile u konkurenciji i međusobno su se optuživale – pojašnjava drajcuski novinar.

On dodaje da mnogima nije išlo u prilog da se Karadžić i Mladić uhapse suviše rano. Postojao je politički pritisak Tribunala, pa su morali nešto da preduzmu, ali tek kasnije su uložena značajna sredstva kako bi Karadžić bio uhvaćen.

Širak i Klinton su na neformalan način razgovarali o tome da se oni „neutrališu“.

– O tome nema pisanog traga, ali mi je to ponovo potvrđeno nakon objavljivanja knjige. Tokom potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu, Klinton i Širak su govorili o mogućnosti da Karadžić i Mladić budu neutralisani, što bi moglo da znači i u političkom smislu. To je, uostalom, bila uloga Miloševića u Dejtonu, da se sklone Karadžić i Mladić – kaže Nuzil.

A potom, ukoliko suviše budu smetali, da se eliminišu. Ta mogućnost je spomenuta, francuska i američka obaveštajna služba su na tome radile, iako možda nisu zaista nameravali da ih ubiju.

Francuska obaveštajna služba bila je aktivna i na Kosovu, gde je podržala OVK. Nuzil u knjizi pominje agenta DGSE koji je bio zadužen za tu vezu, Arnoa Danžana. On danas ima visoku funkciju u Evropskom parlamentu, gde se bavi pitanjima bezbednosti i odbrane, kao i odnosima sa NATO savezom.

– Francuska nije htela da otvoreno sarađuje sa OVK, jer je znala da njihovi ciljevi mogu da budu suprotni francuskim, ali je obaveštajna služba smatrala da imaju političku ulogu, pa je Danžan dobio zadatak da sa njima stupi u vezu u toku pregovora u Rambujeu i ta veza se potom nastavila. Paralelno sa zvaničnim pregovorima, uspostavljen je kanal za komunikaciju sa OVK. To je bila Danžanova misija.

Amerikanaci su gurali nezavisnost Kosova, a Francuzi su takođe igrali na tu kartu. Širak se, kaže gfrancuski novinar i oublicista u tome uglavnom slagao sa Amerikancima, iako sam došao do delova drugih razgovora koji pokazuju da su se razilazili po pitanju razoružavanja OVK. Amerikanci nisu želeli da razoružaju OVK, dok su Francuzi smatrali da su njeni pripadnici opasni i da je potrebno da predaju oružje.

– Međutim, Francuska je igrala duplu igru. Obaveštajna služba DGSE je vojno pomagala OVK i obučavala ih, dok se francuska vojska, koja je došla da smiri situaciju u okviru KFOR-a, sa njima sukobljavala. Ispovest pukovnika Žaka Ogara je interesantna. Bio je iznenađen kada je otkrio da je u sukobima na Kosovu sa pripadnicima OVK među njima bilo ljudi iz francuske službe i da je mogao da puca na njih. Pripadnici Službe za akcije ne nose uniforme tokom misije, već su verovatno bili obučeni kao plaćenici.

I u Hrvatskoj i na Kosovu Francuska je bila protiv Srba, napominje Nuzil.

– Želeli su da spreče da Srbi budu suviše jaki. To je bio diskretni rat, kako bi se vojno oslabili Srbi. Najavljeno je osnivanje specijalnog tribunala za zločine OVK. Pred sudom se mogu naći i oni koji su bliski francuskoj i američkoj obaveštajnoj službi… Naročito Amerikancima…

Izvor: Sputnjik/Informer

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite