EKSPERTI: Američka histerija ka Rusiji će nas odvesti u nuklearni rat

EKSPERTI: Američka histerija ka Rusiji će nas odvesti u nuklearni rat

Ruski mediji snažno reaguju na ono što piše u Godišnjem izveštaju o nuklearnom stanju,  koji deluje kao da pokušava da ubedi svoje čitaoce da Rusija pokušava da preuzme svet

Američka histerija može imati veće posledice (Foto:Flickr)

Ruska televizija je 5. februara emitovala sadržaj koji je verovatno bio uznemirujući za većinu Rusa, a takođe i izvor značajnih neslaganja u vezi sa njihovim nadama što se tiče zbližavanja sa SAD nakon izbora Donalda Truma predsedništvu Sjedinjenih Država.

Novinska agencija „Vesti“ objasnila je da se SAD spremaju za nuklearni rat sa Rusijom.

Ministarstvo odbrane SAD-a objavilo je pregled nuklearnog stanja za 2018. godinu. Ovo se sastoji od najmanje dva dokumenta koji su javni domen koji detaljno ocjenjuju DoD o nuklearnim pretnjama iz celog sveta. Pisanje o Rusiji je u najmanju ruku zanimljivo, jer kao i Rusija, SAD su više puta tvrdile da ne postoji želja za čim osim za dobrim odnosima.

Međutim, to je, nažalost, ili paušalna slepa tvrdnja ili namerno slepa tvrdnja zbog propagande.

Na osnovu ludila reakcije američke vlade ili stava o Rusiji u celini, uz vojne strahove, sankcije i najnovijeg incidenta u vidu objavljivanja „Kremlinske liste“ vladinih rukovodilaca i uspešnih biznismena i žena, i blisko preletanje ruskog borbenog aviona američkog aviona za nadgledanje, uvek prisutne istrage „RussiaGate“; i nedostatak vidljivog ludila na strani Rusa, čini se verovatno da američkoj verzija onoga što izaziva „potrebu“ da reši „odbranu“ nedostaju činjenični dokazo i ne može se uzeti kao logički utemeljena ili pouzdana.

Problem počinje sa pogrešnom pretpostavkom:

Rusija nije Sovjetski Savez, a hladni rat je dugo završen. Međutim, uprkos našim najboljim naporima da održimo pozitivne odnose, Rusija sada smatra SAD i NATO glavnim protivnikom i preprekom ka ostvarivanju svojih destabilizujućih geopolitičkih ciljeva u Evroaziji. 

Ovo je izuzetno hrabra tvrdnja, mada za neke od ljudi koji utiču na stavove američke spoljne i vojne politike, to je istina i oni je stvarno tako vide. Međutim, to je i prilično vešt sofizam koji se  postiže kombinacijom američke želje za hegemonijom i, nažalost, određenim stepenom nejasnosti na obe strane.

Ruska komponenta ove neodređenosti u velikoj meri počiva na pitanju Ukrajine. Sama Ukrajina s pravom se shvata kao domovina svih Rusa („sve Rusije“) iz istorije koja traje više od hiljadu godina. Kijev je bio velikia prestonica prve ruske države, koji se polako proširio i postao Rusko carstvo.

Međutim, postoji i složena i duboka tragična istorija u vezi sa Ukrajinom, naročito tokom sovjetske doba, kada su milioni Ukrajinaca poginuli u onome što neki u toj zemlji smatraju namernim genocidom, koji su namerno počinili Sovjeti u Moskvi, a prema tome , „Rusija“.

Ovo pitanje je složeno i garantuje, čak i moli, dodatnu ekspoziciju, ali je izvan okvira ovog članka. Može se dobiti neko razumevanje čitanjem ovog dela, što daje zanimljiv pregled istorije Ukrajine. (Imajte na umu da i dalje dolazi iz publikacije sa zapadne perspektive).

Glavna stvar je da je nacionalna želja Ukrajine proizvedena od faktora koji uključuju nacionalno pamćenje koje ukazuje na Moskvu kao izvor njihovih problema. Činjenica da Ruska Federacija nije komunistički ustrojena ne zaustavlja ovu tačku gledišta, jer iako ruski narod više nije diktatura, i dalje ne vrši transparentnost svojih stranih i nacionalnih poslova, a želja za stvarnim osećanjem samopouzdanja -determinacija je uvećana privlačenjem sjajanog, bogatog Zapada. Zapadne sile, a naročito SAD, to znaju i podstiču Ukrajince time.

Sada je američka vojska na izuzetno opasnom mestu. Količina čiste moći koju vojska ima je veća od bilo koje u svetu. Iako Rusija i Kina takođe imaju neverovatno sposobne vojne snage, Kinezi do sada nisu testirani u borbi, a Rusi tek počinju da pokazuju svoje neverovatne sposobnosti. Ali SAD su u ratu gotovo neprestano već od 2001. godine, a ova projekcija moći stvara iskustvo.

Ovaj pregled nuklearnih postura pokazuje nam lice države koja je u zabludi, histerična, kako to nazivaju ruski mediji, i oni su u pravu. Uprkos pitanjima sa Rusijom i Ukrajinom ili Sirijom, politička volja Rusije ne podseća na ideju da je Rusija u ekspanzionističkoj fazi i da želi da preuzme bivše sovjetske republike, a zatim proširi na Zapad. Rusija želi da izradi sopstveni kurs, i kao veliku moć, a ona sa dugom istorijom i dugom sećanjem na patnju, želi da zaštiti svoje ljude od više patnje.

Krajnji zaključak je da koliko god ruski narod možda stvarno želi samo da živi u miru i sa dobrim odnosima sa SAD, rukovodstvo SAD jednostavno to ne dozvoljava, uprkos njihovim izjava o miru koje sve ćešće daju.

Izvor: Dnevna Gazeta/ Zero Hedge

 

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite

Inline
Inline