JAVNO MNJENJE OGORČENO: Britanci se okrenuli protiv Soroša, izazvao ustavnu krizu u zemlji!

Situacija sa „bregzitom“, u obliku u kojom je održan i u kojem se do sada sprovodi, narušava planove Soroša, njegove finansijsko-političke imperije i ljudi koji stoje uz njega u senci.

Soroš kontraverzni milijarder (Foto: Screenshot)

Najdžel Faraž, britanski parlamentarac i pristalica „bregzita“, upozorio je da će Velika Britanija upasti u najgoru ustavnu krizu još od Drugog svetskog rata, ukoliko premijerka Tereza Mej napravi ustupke u dogovoru u vezi sa „bregzitom“ ili dođe do njegovog odlaganja zahvaljujući onima koji se protive tom procesu.

U tom smislu Faraž je istakao da bi „trebalo istražiti koliko Džordž Soroš podriva politiku širom Zapada“. Podsećanja radi, Soroš je kroz svoje fondacije dao blizu 450.000 evra grupi „Najbolje za Britaniju“, koja se zalaže za odlaganje „bregzita“.

U kojoj meri američki milijarder mađarskog porekla zaista može da utiče na odlaganje izlaska Velike Britanije iz EU i koji su njegovi motivi?

Slobodan Janković za Instituta za međunarodnu politiku i privredu za Sputnjik kaže da je Soroš javno lice dela „krupnog kapitala“, odnosno dela finansijske globalne elite, za kog se procenjuje da raspolaže sa oko 26 milijardi dolara.

„Kako vidimo po njegovom ukupnom političkom delovanju, Soroš je usmeren protiv procesa resuverenizacije, protiv je nacionalnih država i zalaže se za napuštanje granica, ali i svega onoga što se može smatrati kako tradicionalnim, tako  i modernim, jer je za stvaranje nekih potpuno novih normi. On je takođe sledbenik Karla Popera i grofa Kudenhofa Kalergija, ali, između ostalog, u njegovoj ideologiji koju promoviše svojim kapitalom sadržano je da svet u neko bolje sutra, kako sam kaže, treba da predvodi jedna mala, prosvećena elita. Ta njegova vizija otvorenog društva zapravo podrazumeva da ogromna većina ljudi, 99,9 odsto stanovništva, treba da sledi njega i slične njemu u raznoraznim eksperimentima“, objašnjava Janković.

On napominje da je onog trenutka kada je postalo jasno da je većina građana Velike Britanije glasala za izlazak te zemlje iz EU, počela kampanja Džordža Soroša i drugih protivnika „bregzita“ da se politički onemogući takav ishod.

Janković napominje da je Najdžel Faraž, sa druge strane, „javno lice“ kampanje za izlazak Britanije iz EU, koji upozorava na nešto što se vidi od samog britanskog referenduma — na postojanje snaga koje žele da uspore i osujete taj proces.

Ruski politikolog Aleksandar Asafov za Sputnjik kaže da se u Velikoj Britaniji i SAD inače veoma retko može čuti bilo šta protiv Soroša, jer se uglavnom njihovi interesi poklapaju sa njegovim. Međutim, dodaje on, vidi se da je strah Najdžela Faraža veoma jak, da ga je Soroš „ujeo“ i da se britanski političar plaši za sudbinu projekta na kojem je dugo radio.

„Vidimo da situacija sa ’bregzitom‘, u obliku u kojom je održan i u kojem se do sada sprovodi, narušava planove Soroša, njegove finansijsko-političke imperije i ljudi koji stoje uz njega u senci. Soroš je faktički otelotvorenje, odnosno glasnogovornik međunarodne finansijske oligarhije koja ima svoje interese, a koji se kose sa interesima suverenih država. Zato je tu Sorošev fond ’Otvoreno društvo‘, kroz čiji rad se vrši ’korekcija‘ politike onih zemalja koje ne prate diktat oligarha. Planovi Soroša uvek prate destruktivne ciljeve krupnog biznisa i kapitala. Zato Faraž, znajući kako ovaj ’filantrop‘ radi u drugim državama, štiteći se od Soroša zapravo štiti ’bregzit‘ kao svoje političko čedo i sa razlogom se plaši za epilog izlaska Britanije iz EU“, ukazuje Asafov.

Inače, Soroševo delovanje na tlu Evrope nije ograničeno samo na Veliku Britaniju. Poznat je njegov angažman u rodnoj Mađarskoj i sukob koji je gotovo „na ivici rata“ sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.

Slobodan Janković kaže da je Soroš „svaštar“ čije je područje delovanja šaroliko, od finansijskih tržišta do politike.

„Kada je reč o Mađarskoj, ta zemlja je izabrana od strane Soroša i njegove fondacije još od raspada Varšavskog ugovora i Istočnog bloka, jer se nalazila u centru te ’nove‘ Evrope, odakle su mogle da prodiru ideje kako u Srbiju, odnosno tadašnju Jugoslaviju, tako i u zemlje bivšeg istočnog lagera, koje je trebale da budu idealpolitički preoblikovane. Zato je u Budimpešti i otvoren Centralnoevropski univerzitet, gde se promovišu Soroševe ideje i gde se stvara kadar ne samo za Mađarsku, već i za brojne druge zemlje“, kaže Janković.

Kako kaže, Soroš se pojavljuje na finansijskim tržištima u čitavom svetu.

„Obarao je lokalne valute Južne Koreje, Filipina, Indonezije, kao i britansku funtu. Aktivan je u SAD, a njegov ’Fond za otvoreno društvo‘ je finansirao demonstracije ’Blek lajf metrs‘, odnosno ’Životi crnaca su važni‘, čija politička pozadina, međutim, nije bila smirivanje sukoba, nego destabilizacija situacije u Americi i podstrekivanje dodatnih rasnih sukoba“, zaključuje Janković za Sputnjik.

Izvor: Sputnjik

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite

Inline
Inline