Srpske tužbe protiv NATO-a za bombardovanje uranijumom spremne do kraja godine

Uveliko se kasni sa formiranjem koordinacionog tela koje treba da istraži posledice NATO bombardovanja, ali će, uprkos tome, do kraja godine biti spremne tužbe protiv svake članice Alijanse čija je agresija 1999. ostavila pogubne posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi, posebno na jugu Srbije.

Ilustracija (Foto: Pixabay)

Postoji jasna veza između izlaganja osiromašenom uranijumu i obolevanja od najtežih bolesti onih koji su mu bili izloženi na Kosovu i Metohiji tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Ovaj zaključak, koji će biti vetar u leđa pravnom timu koji će pisati tužbe protiv članica Severnoatlantske alijanse, nije, međutim, delo stručnjaka i naučnika srpskog koordinacionog tela koje treba da skupi podatke i sačini analizu posledica bombardovanja, već — komisije italijanskog parlamenta.

Naše koordinaciono telo trebalo je da bude formirano u novembru. Još nije, a kad će — ne zna se. Zato je advokat Srđan Aleksić, koji je pre godinu dana pokrenuo aktivnosti na prikupljanju dokaza o uzročno-posledičnoj vezi bombardovanja osiromašenim uranijumom na jugu Srbije i velikog broja umrlih od malignih bolesti, odlučio da nešto treba uraditi i pokrenuti stvari s mrtve tačke.

Posle presuda italijanskih sudova, kojima su italijanski vojnici oboleli od raka ili članovi porodica preminulih obeštećeni jer je konstatovana veza između obolevanja nakon njihove izloženosti osiromašenom uranijumu dok su bili u mirovnoj misiji na Kosovu i Metohiji i Bosni i Hercegovini, stigla je ista ocena i komisije italijanskog parlamenta.

Komisija je parlamentu Italije predložila da donese zakon o naknadi štete.

Aleksić kaže da je za njegov pravni tim to potvrda da je osnovano što se pripremaju za pisanje tužbi protiv članica NATO-a. Jer, kako kaže, zašto bi građani juga Srbije bili građani drugog reda u Evropi u odnosu, na primer, na one iz Italije.

„Šta ćete više od podatka da je od devet radnika komunalnog preduzeća Vranje koji su 25 dana raščišćavali teren bombardovanog TV repetitora, osam preminulo od kancera, a deveti od njega boluje“, ilustrovao je Aleksić, kog je za to što radi „pro bono“, bez ikakve novčane nadoknade, motivisala i činjenica da mu je posle bombardovanja pola porodice umrlo od raka. A to je, napominje, masovna pojava na jugu Srbije. Prava epidemija.

Pošto se sa formiranjem koordinacionog tima kasni, a njegovi zaključci trebalo je da budu osnov i za pisanje tužbi, on je u prošli petak u Nišu formirao Savet od poznatih akademika, doktora, advokata, stručnjaka iz tog grada, a kaže, formiraće ih i u Leskovcu i Vranju.

Aleksić je najavio da će početkom juna organizovati međunarodni skup na koji će biti pozvani advokati i naučnici iz zemlje i sveta, između ostalih i ruski advokati, ali i poznata italijanska naučnica Antoneta Gati.

„Biće tu i predstavnik nacionalne asocijacije ruskih advokata koji su nam prošle godine dali podršku, i žele da učestvuju u zastupanju pred sudovima zemalja-članica NATO-a koje su nas bombardovale, jer ćemo mi pred sudovima svake od 19 zemalja-članica NATO-a podneti po jednu tužbu“, rekao je Aleksić za.

To je sada naša strategija, a u junu ćemo tačno znati u kom pravcu ćemo krenuti.

„Ja se nadam da će do kraja godine tužbe biti spremne“, naglasio je Aleksić, ističući da tužbe treba dobro pripremiti i potkrepiti analizama, izlaganjima i naučnim radovima lekara i stručnjaka.

On je podsetio da je prošle godine ova tema izazvala veliko interesovanje u svetu.

„Boravio sam od Moskve do Nju Delhija, govorio sam na mnogo međunarodnih skupova i svuda, pa i u Cirihu i Berlinu sam dobio podršku“, kaže ovaj advokat, koji je ispričao da je pre desetak dana na švajcarskoj televiziji na nemačkom govornom području bilo reči o pripremanju tužbe u Srbiji.

Možda ovde mnogi misle drukčije, ali ta tema o posledicama koje je NATO bombardovanje imalo po životnu okolinu i zdravlje ljudi na Zapadu nije zaboravljena, kaže Aleksić, ističući da je i tamo dobio podršku mnogih za svoju inicijativu.

Toksikolog, primarijus dr Radomir Kovačević kaže da dosad ništa nije učinjeno po inicijativi oko 100 lekara i naučnika, i da je, zasad, jedino aktivan upravo advokat Aleksić.

„Nažalost, dosad još ništa konkretno nije učinjeno“, bio je odgovor Kovačevića na pitanje šta je sa koordinacionim telom koje je trebalo da bude osnovano u novembru, čemu je načelnu podršku dala država.

Trebalo je, nabrojao je on, izdvojiti nekoliko kompetentnih ljudi i ono što je najvažnije, zadužiti, a ako je potrebno i osnovati određene institucije koje bi sprovele sve ono što bi bilo dogovoreno. Na osnovu dobijenih rezultata i izvučenih zaključaka, na kraju je trebalo da budu donete odluke na državnom nivou, objasnio je jedan od 100 naučnika koji su inicirali formiranje koordinacionog tela.

Ono što mora da se shvati jeste da je to ozbiljan državni problem, kaže Kovačević i upućuje na naučne radove nemačkih lekara, koji ukazuju da je upravo uran 238 krivac za porast malignih oboljenja u Evropi. Jer njegovo širenje, kaže, ide kroz sve recipijente ekosistema i tangira mnogo širi prostor od naših 113 lokacija koje smo ispitivali.

Na pitanje ko je sada na potezu, on kaže da pokretači inicijative i dalje čekaju odgovor države u vidu njene podrške da se stvore uslovi za rad.

„Prvi korak mora da bude da se formira taj tim, da se napravi presek stanja sa aspekta kontaminacije životne sredine na bazi podataka koji postoje i zdravstvenog stanja nacije i da se lociraju referentne tačke gde su problemi i da se predloži ispitivanje“, objašnjava ovaj toksikolog.

On podseća da danas, po zvaničnim podacima, jedno dete dnevno kod nas oboleva od malignih bolesti, što nikada nije bio slučaj. A, dodaje, po oceni pedijatara, i više nego jedno.

„Mislim da je za Srbiju to veliki problem i Srbija ne sme sada da čeka i da više veruje Italijanima, Nemcima, Englezima, nego samoj sebi i našim stručnjacima. Zato ovu inicijativu treba reaktivirati i naterati državu da je prihvati. Nešto mora da se radi“, ističe doktor Kovačević.

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite

Inline
Inline