Najnovije
PUTIN: Zašto EU nije sprečila formiranje vojske Kosova, SAD destabilizuju Balkan!

PUTIN: Zašto EU nije sprečila formiranje vojske Kosova, SAD destabilizuju Balkan!

Putin je ocenio, da ozbiljan destabilizujući faktor na Balkanu predstavlja politika SAD i određenih zapadnih zemalja, usmerena na učvršćivanje njihove dominacije u regionu.

„Neću da krijem da smo bili iznenađeni prilično pasivnom reakcijom Evropske unije u vezi sa odlukom kosovskog ‘parlamenta’ o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u pravu vojsku. Jer je očigledno da su Srbi koji žive u ovoj pokrajini doživeli takav potez kao direktnu pretnju po svoju bezbednost“, rekao je Putin u zajedničkom intervjuu za Politiku i Novosti.

On ističe da taj potez stvara ozbiljan rizik zaoštravanja situacije u regionu.

„Teško da je u interesu EU zatvaranje očiju pred takvim jednostranim akcijama, koje grubo krše međunarodno pravo, pogotovo ako Brisel računa na to da i dalje ispunjava svoje obaveze posrednika u dijalogu između Beograda i Prištine“, naglasio je Putin.

„Visoko cenimo čvrstu privrženost srpskog rukovodstva kursu na očuvanju neutralnosti zemlje. Istovremeno već mnogo godina pomažemo jačanju odbrambenih sposobnosti Srbije: isporučujemo naoružanje i vojnu tehniku, pružamo pomoć u njihovoj popravci i modernizaciji. I dalje ćemo razvijati vojno-tehničku saradnju“, rekao je Putin.

Kad pričamo o situaciji na Balkanu, ocenio je Putin, ozbiljan destabilizujući faktor ovde predstavlja politika SAD i određenih zapadnih zemalja, usmerena na učvršćivanje njihove dominacije u regionu.

„Još 1999. godine snage NATO su bez sankcije UN dva i po meseca bombardovale Jugoslaviju, pa nasilnički odvojile Autonomnu Pokrajinu Kosovo. A 2008. godine Vašington i njegovi saveznici su podržali nelegitimno proglašenje kosovske nezavisnosti“, podsetio je Putin.

On navodi i da je 2017, „uprkos stavu polovine stanovništva, u NATO bila uvučena Crna Gora“.

„Uplašili su se referenduma po tom pitanju, i kao rezultat zemlja prolazi kroz period političke nestabilnosti. Prošle godine radi forsiranog učlanjenja u NATO Republike Makedonije bio je čak pokrenut proces donošenja ustavnih amandmana i promene naziva te države, revizije osnova makedonskog nacionalnog identiteta. Pri tome je ignorisana volja makedonskih glasača – referendum o promeni naziva države je propao, ali se spoljni pritisak nastavio“, naveo je Putin.

Prema njegovim rečima, znajući i razumejući koliko je komplikovan Balkan i istorija tog regiona, Rusija ga je uvek smatrala prostorom za konstruktivnu saradnju.

„Zato je pomoć jačanju regionalne bezbednosti i stabilnosti naš bezuslovan prioritet. Zalažemo se za to da se poštuju prava i interesi balkanskih zemalja i naroda, da se poštuje međunarodno pravo“, kazao je šef ruske države.

Putin je naglasio da je u osnovu dobrih odnosa Rusije i Srbije mnogovekovno iskreno prijateljstvo naših naroda, duhovno i kulturno srodstvo, zajedničke stranice istorije, uključujući i herojsku borbu protiv nacizma tokom Drugog svetskog rata.

Kaže da su danas u usponu bilateralne veze u svim sferama.

Navodi da se povećava i robna razmena: 2017. godine ona je iznosila dve milijarde dolara, a nastavila je sa rastom i prošle godine.

„Ruska ulaganja u srpsku privredu premašila su iznos od četiri milijarde dolara. Saradnja sa koncernom ‘Gasprom njeft’ omogućila je kompaniji ‘Naftna industrija Srbije’ da postane lider na energetskom tržištu balkanskog regiona. Uz učešće ‘Ruskih železnica’ dobrim tempom se odvija rekonstrukcija i modernizacija srpske železničke infrastrukture“, ističe Putin.

Što se tiče „Turskog toka“, naglašava da izgradnja teče u skladu sa planiranim rasporedom.

„U novembru prošle godine završeno je postavljanje cevi na morskoj deonici, u toku su radovi na njenom povezivanju sa terminalom na turskoj obali Crnog mora koji se trenutno gradi. Planiramo da gasovod proradi do kraja 2019. godine“, rekao je on.

Istakao bih, kaže Putin, da „Gasprom“ sada razmatra različite varijante produženja kopnenog tranzitnog kraka gasovoda do Evrope.

„Jedna od njih predviđa transport goriva na relaciji Bugarska-Srbija- Madakarska, uz spajanje sa centrom za distribuciju gasa u austrijskom Baumgartenu. U tom slučaju Srbija neće samo trošiti ruski gas, već i obezbeđivati njegov tranzit. To će svakako doneti srpskoj privredi značajnu korist, omogućiti stvaranje novih radnih mesta, pojačati energetsku bezbednost vaše zemlje, a i cele Centralne i Jugoistočne Evrope“, kazao je Putim.

Učešću Srbije u projektu, navodi ruski predsednik, doprineće i „mapa puta“ za modernizaciju i proširenje nacionalne mreže za transport gasa, potpisana sa „Gaspromom“ 2017. godine.

„Prilikom konačnog utvrđivanja rute isporuka ruskog gasa naravno da će se voditi računa i o stavu Evropske komisije. Smatramo da zemlje članice EU koje su zainteresovane za ruski gas treba da dobiju garancije od Evropske unije da planovi u vezi sa produženjem ‘Turskog toka’ neće biti osujećeni samovoljnom političkom odlukom Brisela“, rekao je Putin.

On je naveo da se saradnja sa Republikom Srpskom, koja je sastavni deo Bosne i Hercegovine, odvija na osnovu uzajamne koristi, a striktno u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 1995. godine.

„I dalje smo usmereni ka realizaciji kako u Republici Srpskoj, tako i na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine, projekata u sferi energetike, prerade nafte i trgovine gorivom, bankarstva, farmaceutike i u drugim oblastima“, zaključio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

 Izvor: Tanjug, Politika, Novosti

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite

Inline
Inline

Kontaktirajte nas